Insulinom – kako lokalizovati tumor?

Uvod/Cilj. Arterijskom stimulacijom kalcijumom sa venskim semplovanjem (ASVS) se moze ostvariti cilj da nijedan bolesnik sa insulinomom ne ode na slepu eksploraciju pankreasa. Pošto je ASVS funkcionalno morfološka lokalizaciona procedura na njenu senzitivnost ne utiču faktori koji ograničavaju senzitivnost anatomsko-morfoloskih preoperativnih lokalizacionih pregleda. Cilj rada bio je da se na osnovu sopstvenog iskustva stečenog u preoperativnoj lokalizaciji insulinoma pokaže zašto smatramo da kod svih bolesnika bez obzira na rezultate drugih preoperativnih lokalizacionih pregleda treba uraditi ASVS. Metode. Tačnost anatomskomorfoloskih pregleda [transabdominalnog ultrazvuka (UZ), kompjutereizovane tomografije (CT), nuklearne magnetne rezonance (NMR), endoskopskog ultrazvuk (EUZ) i funkcionalno-regionalizacionog pregleda (ASVS)] za potrebe preoperativne lokalizacije insulinoma je retrospektivno analizirana. Tačnost nalaza svakog pojedinog pregleda je proverena upoređivanjem sa operativnim nalazom kod 16 uspešno operisanih bolesnika. Rezultati. Pre ASVS sa ciljem da se lokalizuju insulinomi kod 14 bolesnika je urađen UZ, kod 15 CT, MR kod osam bolesnika i kod 13 bolesnika EUZ. Samo jednim od navedenih pregleda, promena u pankreasu je identifikovana kod pet bolesnika, sa dva kod šest, a sa tri i četiri kod po jednog bolesnika. Kod tri bolesnice ni jedan od primenjenih pregleda nije identifikovao promene u pankreasu. ASVS je pokazala da su identifikovane promene funkcionalne kod svih bolesnika izuzimajući tri bolesnice od šest bolesnika kod kojih su sa po dva pregleda identifikovane promene u pankreasu. Kod dva od ove tri bolesnice UZ i EUZ su identifikovane promene u telu/repu dok je ASVS tačno regionalizovala tumore u glavi pankreasa– nalazi US i EUZ su bili lazno pozitivni. Kod tri. bolesnice EUZ je identifikovana promena u glavi dok su UZ i kasnije ASVS tačno lokalizovali insulinom u repu; EUZ nalaz je bio lazno pozitivan. ASVS je tačno regionalizovala insulinome kod tri bolesnice kod kojih drugim pregledima tumor nije lokalizovan. Operativnim i kasnijim histološkim nalazom je potvrđena tačnost ASVS kod svih 16 bolesnika uključujući i dvoje koji su ranije neuspešno operisani (distalna pankreatektomija) samo na osnovu, ispostavilo se, lažno pozitivnog nalaza EUZ. Zaključak. Dvoje bolesnika kod kojih je samo na osnovu lažno pozitivnog nalaza EUZ urađena neuspešna distalna pankreatektomija, moguća, da nije urađena ASVS, slična sudbina još tri bolesnice sa lažno pozitivnim nalazima anatomsko-morfoloških pregleda i neizvestan ishod operacije bez ASVS kod tri bolesnice kod kojih drugi preoperativni lokalizacioni pregledi nisu lokalizovali insulinome, opravdavaju stav da kod svih bolesnika sa insulinomom, bez obzira na rezultate anatomsko-morfoloških pregleda pre operacije, treba uraditi i ASVS sa ciljem da se provere funkcionalne karakteristike identifikovanih promena ili regionalizacije mesta nekontrolisanog lučenja insulina kada promene nisu identifikovane.