Tatjana Gazibara, Tatjana Pekmezović, Aleksandra Popović, Mila Paunić, Darija Kisić-Tepavčević

Hronične bolesti među studentima: prevalenca, obrazac i uticaj na kvalitet života u vezi sa zdravljem


Uvod/Cilj. Oko 30% studenata ima hronične bolesti i/ili potrebu za posebnom negom. Imajući u vidu da će ova populacija činiti značajni deo radnog sektora, neophodno je da zdravstveni problemi studenata budu prepoznati i adekvatno tretirani. Ciljevi ovog istraživanja bili su procena prevalencije i distribucije hroničnih bolesti u populaciji studenata, kao i procena njihovog kvaliteta života povezanog sa zdravljem (KŽPZ). Metode. Ukupno 1,624 studenta Beogradskog Univerziteta je bilo uključeno u studiju u Studentskoj poliklinici. Studenti su popunjavali sociodemografski upitnik i upitnik o navikama, kao i Bekovu skalu depresije (BSD) i upitnik SF-36 za procenu KŽPZ. Podaci o hroničnim bolestima dobijeni su od ispitanika, a zatim su potvrđeni u istoriji bolesti. Uticaj hroničnih bolesti na KŽPZ procenjen je kroz seriju linearnih regresionih modela. Rezultati. Učestalost hroničnih bolesti u populaciji studenata bila je 16,5%. Najčešće hronične bolesti su bile astma i hronični bronhitis (4,2% i 3,1%). Svi SF-36 domeni, oba kompozitna i ukupan skor bili su niži kod studenata sa hroničnim bolestima u odnosu sa zdrave studente (p < 0.001). Studentkinje sa hroničnim bolestima imale su lošiji KŽPZ u svih osam domena, dok su studenti sa hroničnim bolestima naveli neke domene KŽPZ kao lošije u odnosu na zdrave studente. Nakon uključivanja više varijabli u konačan regresioni model, prisustvo hroničnih bolesti ostalo je značajan prediktor lošijeg KŽPZ [Beta (β - 5,69; 95%) interval pouzdanosti (CI): -8,09, -3,28]. Zaključak. Da bi zdravstvene potrebe studenata bile zadovoljene, potrebno je da služba zdravstvene zaštite pruži podršku u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti.


Преузмите пдф