Povezanost depersonalizacije i suicidalnosti depresivnih bolesnika

Uvod/Cilj. Depersonalizacija, uz anksioznost i depresiju spada među tri najvažnija psihijatrijska simptoma. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi povezanost depersonalizacije i različitih oblika suicidalnog ponašanja kod depresivnih bolesnika. Metode. Istraživanjem je obuhvaćeno 119 depresivnih bolesnika (21% muškog, 79% ženskog pola). U istraživanju su korišćeni: Cambridge Depersonalization Scale (CDS), Scale for Suicide Ideation of Beck (SSI) i Positive and Negative Suicidal Ideation (PANSI). Na osnovu skora na CDS skali bolesnici su podeljeni na grupu bolesnika sa depersonalizacijom (skor ≥ 70) i na grupu bolesnika bez depersonalizacije (< 70). Ove dve grupe su komparirane u odnosu na indikatore suicidalnosti. Rezultati. Oboleli od depresije sa depersonalizacijom imali su statistički značajno veći skor za suicidalne ideje po Bekovoj skali za suicidalne ideje, češće su manifestovali, kako aktivne, tako i pasivne suicidalne želje, suicidalne planove i globalnu suicidalnost (p < 0.000). Pozitivne ideje, kao protektivni faktor, bile su redukovane u ovoj grupi ispitanika (prva grupa) (p < 0.000). Ovi bolesnici imali su više ranijih pokušaja suicida (p < 0.001), kao i suicide u porodičnoj istoriji (p = 0.004). Depresivni bolesnici sa depersonalizacijom imali su osam puta češće aktivne suicidalne želje, jedanaest puta češće pasivne suicidalne želje i pet puta češće suicidalne planove u odnosu na bolesnika bez depersonalizacije. Zaključak. Suicidalni potencijal, manifestovan kroz različite obrazce suicidalnog ponašanja obolelih od depresivnog poremećaja sa visokom depersonalizacijom, je izražen. Neophodno je obratiti posebnu pažnju na nivoe izraženosti depersonalizacije tokom dijagnostičkih i terapijskih procedura depresivnih bolesnika, imajući u vidu da postojanje depersonalizacije može biti povezano sa visokim suicidalnim potencijalom.