Bubrežna disfunkcija kod bolesnika sa akutnom dekompenzacijom srčane slabosti

Uvod/Cilj. Bubrežna disfunkcija se često javlja kod bolesnika sa srčanom slabošću, predstavlja loš prognostički faktor i povezana je sa porastom mortaliteta kod ovih bolesnika. Cilj istraživanja je bio da se utvrde faktori rizika povezani sa razvojem bubrežne disfunkcije kod bolesnika sa akutnom dekompenzacijom srčane slabosti. Metode. Istraživanjem je obuhvaćeno 330 bolesnika sa akutnom dekompenzacijom srčane slabosti. Bolesnici koji su razvili bubrežnu disfunkciju (n = 215 ispitanika, starosti 72,4 ± 9,8 godina) činili su kliničku grupu, a bolesnici bez bubrežne disfunkcije (n = 115 ispitanika, starosti 59,8 ±11,7 godina) bili su kontrolna grupa. Kod ispitanika kliničke grupe analizirani su sledeći parametri: godine starosti, pol, lipidni status, koncentracija elektrolita u plazmi, prisustvo pušenja i hipertenzije i tip srčane slabosti. Korišćena je logistička regresija za izračunavanje odds ratio (OR) i 95% intervala poverenja za razvoj bubrežne disfunkcije kod ovih bolesnika. Rezultati. Bubrežna disfunkcija je ustanovljena kod 65,2% bolesnika sa srčanom slabošću. Pokazano je da su se kao značajni faktori rizika od razvoja bubrežne disfunkcije izdvojili starost ispitanika (OR = 1,6; p < 0,05), porast koncentracije ukupnog holesterola, > 5,2 mmol/L (OR = 1,6; p < 0,05), hiponatrijemija, < 135 mmol/L, (OR = 2,8; p < 0,01), pušenje (OR = 3,9; p < 0,01), hipertenzija (OR = 2,0; p < 0,05) i postojanje srčane slabosti sa smanjenom ejekcionom frakcijom (OR = 1,3; p < 0,01). Srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom, hipokalijemija, < 3,5 mmol/L, visoka koncentracija triglicerida u plazmi, > 1,7 mmol/L i pol ispitanika nisu pokazali statistički značaj za razvoj bubrežne disfunkcije. Zaključak. Godine starosti, povišene vrednosti totalnog holesterola, hiponatrijemija, pušenje, hipertenzija i smanjenje ejekcione frakcije značajni su i nezavisni faktori rizika od razvoja bubrežne disfunkcije kod bolesnika sa srčanom slabošću. Poređenjem prediktivnih vrednosti, godine starosti bi mogle da budu najznačajniji faktor rizika za ranu identifikaciju bolesnika koji su pod povećanim rizikom od razvoja bubrežnog oštećenja.