Azot oksid kao prediktivni faktor inflamacije gingive kod ortodontskih bolesnika

Uvod/Cilj. Ortodontska terapije fiksnim aparatima je široko rasprostranjena u terapiji malokluzija. Jedna od negativnih strana ove terapije je pojava zapaljenja gingive tretiranih bolesnika. Cilj rada bio je procena stanja zdravlja gingive u prvih šest meseci ortodontske terapije na osnovu vrednosti kliničkih parametara krvarenja gingive, plak indeksa, kao i koncentracije azot monoksida u pljuvačci i sulkusnoj tečnosti. Drugi cilj bio je utvrđivanje stepena korelacije koncentracija azot monoksida u pljuvačci i sulkusnoj tečnosti u toku prvih šest meseci terapije. Metode. Studijom je bilo obuhvaćeno 30 bolesnika Klinike za stomatologiju lečenih fiksnim ortodontskim aparatima (11 muškog, 19 ženskog pola), starosti 15–22 godine. Određivani su parametri, a pljuvačka i sulkusna tečnost su sakupljani pre početka, kao i tri i šest meseci posle početka terapije. Rezultati. Utvrđen je statistički značajan porast vrednosti kliničkih parametara i koncentracije azot monoksida u toku prvih šest meseci ortodontske terapije. Nađeni su nizak nivo statističke značajnosti korelacije merenih kliničkih parametara i koncentracije azot monoksida u pljuvačci i sulkusnoj tečnosti, kao i statistički značajna korelacija koncentracija azot monoksida u pljuvačci i sulkusnoj tečnosti u toku prvih šest meseci terapije. Zaključak. I gingivalna sulkusna tečnost i pljuvačka su pouzdani medijumi za praćenje stanja zdravlja gingive kod ortodontskih pacijenata. Potrebno je sprovesti još studija koje bi rasvetlile mogućnost korišćenja azot monoksida kao faktora za praćenje stanja zdravlja gingive kod ortodontskih bolesnika.