Izloženost potencijalnim lek-antimikrobni agens interakcijama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Uvod/Cilj. Interakcije antimikrobnih lekova predstavljaju važne i često neprepoznate komplikacije farmakoterapije koje mogu biti prevenirane. Cilj prezentovane studije bio je da se identifikuje učestalost i tip potencijalnih interakcija antimikrobnih lekova kod ambulantnih bolesnika, i da se definišu preporuke za kontrolu istih. Metode. Sprovedena je studija preseka koristeći bazu podataka o propisanoj terapiji. U analizu je randomizacijom uključeno 823 bolesnika (propisana ≥ 2 leka a najmanje jedan lek bio je antimikrobni agens za sistemsku upotrebu) koji su posetili Dom zdravlja Novi Sad tokom jednomesečnog perioda (1–30. novembar 2011). Sve interakcije antimikrobnih lekova su identifikovane saglasno Drug Interaction Facts. Dodatno, bazirano na kompedijumu, potencijalne interakcije su klasifikovane u kategorije: farmakološki mehanizmi, potencijalni klinički ishodi, i preporuke za kontrolu. Rezultati. Ukupno, 88 potencijalnih, klinički značajnih lek-antimikrobni agens interakcija identifikovano je kod 69 (8,4%) izloženih bolesnika [prosečna starost 61,7 godina (SD ± 15,4); prosečan broj propisanih lekova 7,5 (SD ± 2,9); 56,5% su bile žene]. Najzastupljeniji potencijalni interakcijski parovi bili su benzodiazepini koji se metabolizuju oksidacijom i klaritromicin ili eritromicin kao i aminofilin i ciprofloksacin. U 83% svih slučajeva u osnovi je bio farmakokinetski mehanizam interakcija uključujući primarno inhibiciju metaboličkih puteva posredovanu izoenzimima CYP3A4 i CYP1A2. Izražena sedacija (22,7%), kardiotoksičnost (20,5%), različite neželjene reakcije na aminofilin (13,6%), krvarenje (10,2%) bili su najčešće implicirani potencijalni klinički ishodi. Rizik za neželjene interakcije mogao je biti kontrolisan pažljivim monitoringom uporedne upotrebe lekova (37,5%), različitim strategijama za modifikaciju rizika (31,8%), i izbegavanjem kombinacija (30,7%). Zaključak. Kod ambulantnih bolesnika postojao je značajan potencijal za klinički važne interakcije antimikrobnih lekova. Informacije bazirane na rezultatima istraživanja mogle bi biti integrisane u postojeći sistem za elektronsko propisivanje kao vid kliničke podrške.