Jelena Cvijović*, Milica Kostić-Stanković*, Goran Krstić†, Ljupče Stojanović‡

Marketinška komunikacija u oblasti prevencije karcinoma dojke i grlića materice

aktivnosti mogu uspešno uticati na poboljšanje zdravstvenog
stanja stanovništva kroz podizanje nivoa njihove opšte
informisanosti o zdravstvenim problemima i koristima koje
menjanjem navika i iskorenjivanjem nepoželjnog ponašanja
stiču. Fokus bi trebalo da bude na kontinuiranoj marketinškoj
komunikaciji putem različitih masovnih medija ili direktnom
komuniciranju medicinskog osoblja sa bolesnicima.
Cilj rada bio je definisanje uloge koju različiti kanali komunikacije
imaju u procesu infomisanja i obuke ciljne grupe u
slučaju karcinoma dojke i grlića materice. Metode. Istraživanje
je sprovedeno anketiranjem uzorka od 2 100 bolesnica
Zavoda za zdravstvenu zaštitu „Železnice Srbije“ u periodu
oktobr/decembr 2013. godine. Upitnikom su obuhvaćena
pitanja važna za ispitivanje demografskih karakteristika, preventivnih
navika kod žena, stepena njihove informisanosti i
kanala komunikacije koji im odgovaraju. Rezultati. Ustanovljeno
je da postoji razlika u nivoima svesti ispitanica o preventivnim
merama u zavisnosti od demografskih i geografskih
kriterijuma. Rezultati su ukazali na postojanje varijacija
u učestalosti obavljanja ginekoloških pregleda i Papanikolau
testova u zavisnosti od godina života, obrazovne stukture i
mesta stanovanja. Iako je najveći procenat žena upoznat sa
načinom obavljanja samopregleda dojke (78%), većina njih
nikada nije izvršila mamografski ili ultrasonografski pregled
(67%). Najveći broj žena obavešten je o mogućnostima pre
vencije karcinoma dojke i grlića materice putem plakata i
brošura u zdravstvenim ustanovama (71%), a zatim masovnih
medija – televizije na prvom mestu (74%), specijalizovanih
časopisa o zdravlju (48%), radija (48%), veb sajtova
(42%) i dnevnih novina (34%). Ispitanice smatraju da su
Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove najodgovorniji
subjekti za obuku žena iz prevencije karcinoma, da je samoinicijativi
žena dat najmanji značaj. Zaključak. Definisane
navike ciljne grupe u informisanju, preventivne navike i stavovi
o ovoj temi, trebalo bi da posluže kao osnova za planiranje
i sprovođenje preventivnih marketinških kampanja koje
bi imale najefikasnije rezultate.