Uvećanje koštanog kanala nakon rekonstrukcije prednje ukrštene veze kolena upotrebom kost-tetiva-kost grafta

Uvod/Cilj. Kost-tetiva-kost (KTK) graft jedan je od najčvršćih bioloških graftova i obezbeđuje jaku inicijalnu fiksaciju i primenu interferencijalnih zavrtanja, čime se postiže primarno zaceljenje kosti i integracija grafta za kost na mestu fiksacije tokom artroskopske rekonstrukcije prednje ukršene veze kolena. Cilj našeg istraživanja bio je da utvrdi da li KTK autokalem kod koga se tokom hirurške obrade uklanjaju meka tkiva i periost dovodi do smanjenja uvećanja kanala u butnoj kosti i golenjači nakon artroskopske rekonstrukcije prednje ukrštene veze kolena. Metode. Prva faza sastojala se od biomehaničkog ispitivanja na 12 parova kadaveričnih KTK kalemova. Testiranje smo vršili na mehaničkoj kidalici. Druga faza je podrazumevala kliničko ispitivanje. Prvu grupu činilo je 40 ispitanika sa klasično obrađenim KTK autokalemom. Drugu grupu činilo je 56 ispitanika kod kojih su sa dve trećine koštanih delova KTK autokalema odstranjena meka tkiva i periost. Merili smo rastojanje između sklerotičnih ivica tunela na golenjači i butnoj kosti u tri različite tačke: proksimalno (F1;T1), u sredini (F2;T2) i u donjem delu (F3;T3). Rezultati. Eksperimentalni deo studije pokazao je da ne postoji statistički značajna razlika u sili kidanja kalema izražene u N/mm² između klasično obrađenog KTK kalema i KTK grafta sa delimično uklonjenim mekim tkivima i periostom. Upoređivanjem proširenja kanala u svim segmentima u oba koštana tunela između ispitivanih grupa, statistički značajno manje uvećanje kanala izmereno je u grupi sa KTK kalemom sa delimično uklonjenim mekim tkivima i periostom (p < 0.05). Zaključak. Upotreba KTK autokalema sa delimično uklonjenim mekim tkivima i periostom daje manje proširenje koštanih kanala u odnosu na klasično obrađivane kaleme prednje ukrštene veze.