Procena funkcije holedohoduodenalne anastomoze u hirurškom lečenju benignih opstruktivnih oboljenja žučnih puteva

Uvod/Cilj. Holedohoduodenalna anastomoza se uspešno primenjuje u hirurškom lečenju benignih bilijarnih opstrukcija. Međutim, smatra se da je povezana sa izvesnim procentom komplikacija, (holangitis i “sump” sindrom), kao posledice duodeno-bilijarnog refluksa, koji može postojati nakon njenog kreiranja. Cilj rada bio je procena efikasnosti, sigurnosti i tehnike izvođenja holedohoduodenalne anastomoze u terapiji distalnih benignih bilijarnih opstrukcija, u cilju utvrđivanja uticaja izbora indikacija i operativne tehnike na pojavu postoperativnih komplikacija. Metode. Prospektivnom studijom je obuhvaćeno 50 bolesnika operisanih zbog benignih bilijarnih opstrukcija, primenom holedohoduodenalne anastomoze. Analizom i komparacijom kliničke slike, biohemijskih parametara holestaze, ultrazvuka i parametara operativne tehnike, kao i analizom ranog postoperativnog perioda i detekcijom komplikacija, utvrđivani su efikasnost, sigurnost i kompetentnost holedohoduodenoanastomoze. Rezultati. Neposredne specifične postoperativne komplikacije, vezane za anastomozu, zabeležene su kod 12% bolesnika (uglavnom minorne hirurške komplikacije). Neposredno nakon kreiranja anastomoze, aerobilija kao indirektni znak duodenobilijarnog refluksa, registrovana je kod 91,7% bolesnika, ali se taj procenat do tridesetog dana smanjio na 16,70% i nije bio uvek praćen patološkim posledicama. Holangitis je potvrđen kod jednog (2%) bolesnika, kao i dehiscencija anastomoze (2%), dok “sump” sindrom nije detektovan u posmatranom periodu. Tranzitorni duodenogastrični refluks je identifikovan kod 6% bolesnika. Stopa intrahospitalnog mortaliteta bila je niska (4%), s obzirom na kompleksno stanje bolesnika podvrgnutih operaciji. Zaključak. Holedohoduodenalna anastomoza je jednostavna i efikasna metoda u lečenju benignih bilijarnih opstrukcija. Ozbiljne komplikacije moguće je izbeći pravilnim izborom indikacije i pažljivom operativnom tehnikom, zbog čega njihovo poznavanje mora biti deo osnovne edukacije svakog opšteg hirurga.