Nejednakost u zdravlju na području jedne opštine u Srbiji

Uvod/Cilj. U mnogim zemljama Evrope opisana je postojana povezanost između socijalno-ekonomskih faktora i zdravlja. Ciljevi ovog istraživanja bili su da se analizira povezanost između socijalno-ekonomskih faktora i samoprecene zdravstvenog stanja kao i korišćenja zdravstvenih usluga, i da se sagledaju intervencije za prevazilaženje uočenih problema. Metode. Sprovedena je hibridna studija. Dve uzasopne studije preseka (1999. i 2015. godine) su realizovane na uzorku stanovnika (196 ispitanika u 1999. i 226 ispitanika u 2015. godini) gradskog jezgra grada Kruševca. Instrument istraživanja je bio upitnik. Rezultati. U posmatranom periodu došlo je do: značajnog povećanja udela onih koji nemaju stalne izvore prihoda (χ2 = 22.800; df = 4; p < 0.01), smanjenja udela onih koji svoje zdravlje percipiraju kao dobro i izuzetno dobro, značajnog povećanja (za 6,1%) onih koji se u slučaju bolesti ne javljaju nikome i smanjenja broja za 13,2% onih koji su potražili pomoć lekara barem jedanput, povećanja udela onih koji se obraćaju lekaru u privatnom sektoru zdravstva. Rezultati ukazuju na nejednakost u samoproceni zdravlja u odnosu na socijalno-ekonomski položaj, a posebno u odnosu na nivo obrazovanja i status zaposlenosti (χ2 = 11.293; df = 4; p < 0.05). Nezaposlenost na dva načina utiče na zdravlje: preko nedostatka materijalnih sredstava i preko nedostatka sposobnosti da se zadovolje dnevne potrebe, kao i preko emocionalnog stresa povezanog sa gubitkom posla, neizvesnom budućnosti, gubitkom samopouzdanja i identiteta. Zaključak. Jednakost je ključna vrednost u proceni uticaja na zdravlje. Neophodne su efektivne intervencije za prevazilaženje posledica nejednakosti u društvu, koje bi se sprovele na određenoj ciljnoj grupi na jednom području.