Procena dimenzija ličnosti, pušenja duvana i depresije kod lečenih muških akoholičara

Uvod/Cilj. Kod lečenih alkoholičara česta je, mada nedovoljno ispitana, udružena pojava depresije i pušenja cigareta. Neke studija pokazuju da postoje zajednički etiološki faktori kod bolesnika sa navedenim komorbiditetom, ali su dimezije ličnosti retko istražene. U radu su ispitane dimenzije ličnosti, depresija, obrasci upotrebe alkohola i cigareta, kao i povezanost dimenzija ličnosti i depresije kod hospitalizovanih alkoholičara. Metode. U studiju je bilo uključeno 100 konsekutivno hospitalizovanih alkoholičara. Ispitivanje je završilo 86 alkoholičara koji su bili poređeni sa trideset zdravih, kontrolnih ispitanika. Ispitanici su bili muškog pola, upareni po starosti. Sociodemografski podaci, obrasci upotrebe alkohola i cigareta i podaci iz porodične anamneze prikupljeni su pomoću semistrukturisanog upitnika. Posle četiri nedelje apstinencije, alkoholičari su na osnovu cut-off skora na Hamiltonovoj skali za depresiju (HAMD) razvrstani u dve grupe: depresivni i nedepresivni alkoholičari. U svakoj grupi se nalazila polovina ispitanika. Primenjen je Ajzenkov upitnik ličnosti (EPQ). Međugrupne razlike ispitane su pomoću Studentovog t -testa, a korelacije pomoću Pearson-ovog testa. Rezultati: Nije bilo značajnih sociodemografskih razlika između grupa. Alkoholičari su češće pušili više cigareta dnevno nego kontrolni ispitanici (86% vs. 50%). Alkoholičari nisu ranije počeli da piju, ali su ranije počeli da puše, sa većim brojem cigareta dnevno nego kontrolni ispitanici. Nakon detoksikacije alkoholičari su imali depresiju koja je bila prosečno blagog stepena. Osim neuroticizma, nije bilo razlike u dimenzijama ličnosti između grupa. Neuroticizam je bio značajno veći kod alkoholičara u odnosu na kontrolne ispitanike (12.72 ± 5.19 vs. 5,00 ± 3.36) i kod depresivnih u odnosu na nedepresivne alkoholičare (15.07 ± 4.89 vs 10.37 ± 4.40). Depresija je bila značajno povezana samo sa neuroticizmom (r = 0.487, p < 0.001). Zaključak. Većina detoksikovanih alkoholičara su pušači, ranije počinju da puše, depresivni su u blagom stepenu i imaju visok neuroticizam u poređenju sa kontrolnim ispitanicima. Naši rezultati ukazuju na to da alkoholičari sa visokim neuroticizmom mogu razviti težu depresiju i zahtevati intenzivnije integrativno lečenje.