Učestalost metaboličkog sindroma kod bolesnika sa supkliničkom hipotireozom

Uvod/Cilj. Povećan kardiovaskularni rizik u disfunkciji štitaste žlezde u vezi je sa poremećajima metabolizma lipida i lipoproteina, endotelijalnom disfunkcijom, metaboličkim, hormonskim, hemodinamskim promenama i poremećajima koagulacije. Supklinička hipotireoza karakteriše se supranormalnim nivoom tireostimulišućeg hormona (TSH) uz normalne vrednosti tireoidnih hormona. Udruženost supkliničke hipotireoze sa povišenim rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Cilj rada bio je određivanje učestalosti metaboličkog sindroma i pridruženih faktora rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti kod bolesnika sa supkliničkom hipotireozom. Metode. Istraživanjem je obuhvaćeno 140 ispitanika starosti 18–65 godina – 105 ispitanika sa supkliničkom hipotireozom i kontrolna grupa od 35 ispitanika bez nje. Kod svih ispitanika sproveden je program istraživanja koji je uključivao: detaljnu anamnezu i fizikalni pregled, merenje obima struka, laboratorijska ispitivanja [glikemija našte, lipidni i lipoproteinski status, slobodni trijodtrionin (fT3), slobodni tiroksin (fT4) i TSH]. Rezultati. Od 105 bolesnika sa subkliničkom hipotireozom, prosečne starosti 44,15 ± 11,23 godina, 77 (73.3%) bolesnika imala su metabolički sindrom. U kontrolnoj grupi od 35 ispitanika, prosečne starosti 33,80 ± 10,60 godina, samo 3 (8.6%) ispitanika imala su metabolički sindrom. Srednje vrednosti obima struka, našte glukoze u krvi, triglicerida, sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska bile su više u grupi sa supkliničkom hipotireozom u odnosu na kontrolnu grupu (p < 0.0001). Srednja vrednost HDL-holesterola bila je niža u grupi sa supkliničkom hipotireozom u poređenju sa kontrolnom grupom (p < 0.002). Zaključak. Učestalost metaboličkog sindroma je oko 9 puta veća kod ispitanika sa supkliničkom hipotireozom u odnosu na eutireoidne ispitanike.