Da li je hirurški pristup neohodan u svim slučajevima lečenja hidronefroze transplantiranog bubrega?

Uvod/Cilj. Pristup lečenju hidronefroze transplantiranog bubrega (HTB) je obično hirurški, iako neki slučajevi zahtevaju ekspektativni pristup i praćenje. Cilj rada bio je utvrditi kriterijume za ekspektativni pristup ili neposredan hirurški pristup na seriji bolesnika sa hidronefrozom transplantiranog bubrega. Metode. Rad se bazira na retrospektivnom istraživanju koje je obuhvatilo 42 bolesnika sa HTB. Ispitivanjem su obuhvaćeni bolesnici kod kojih je učinjena transplantacija bubrega u periodu od januara 2007. godine do decembra 2012. godine. U posmatranom periodu učinjeno je 19 kadaveričnih transplantacija i 23 transplantacije sa živog donora. Prosečno vreme praćenja bilo je 15,2 (raspon 12–21) meseca. Prosečna starost osobe koja je primila bubreg bila je 41,6 godina. Dijagnoza hidronefroze u svakom slučaju je postavljana ultrazvučnim pregledom. Stepen hidronefroze procenjivan je na osnovu merenja maksimalnih prečnika proširenih bubrežnih čašica i karlica. Rezultati. Tokom perioda praćenja nije bilo slučajeva nefunkcionalnosti grafta. Problem hidronefroze u potpunosti je bio rešen kod šest (14%) bolesnika. Prosečno maksimalno proširenje bubrežnih čašica i karlica bilo je 28 ± 9 (raspon 14–38) mm, a prosečna vrednosti proširenja pijelona i čašica na kraju praćenja bila јe 23 ± 11 (raspon 0-35) mm. Nije postojala statistički značajna razlika (p = 0.23). Poslednja kontrolna vrednost serumskog kreatinina bila je značajno niža od maksimalne vrednosti kreatinina (p < 0.05). Bubrežna funkcija je normalizovana kod 12 pacijenata (29) i ostala je stabilna tokom perioda posmatranja. Na kraju praćenja svi bolesnici su imali sterilan nalaz urinokulture. Zaključak. Tradicionalan pristup, po kome HTB predstavlja apsolutnu indikaciju za operativno lečenje, može se dalje istraživati; većina bolesnika koja je ovde praćena zahtevala je samo pažljivo praćenje. Neodložna hirurška intervencija preporučuje se samo u slučajevima sa izrazitim proširenjem bubrežnih čašica i karlice kao i razvojem simptoma progresivno smanjene bubrežne funkcije ili rekurentne infekcije urinarnog trakta.