Vladimir Ivanović*†, Milovan Petrović*†, Milenko Čanković*†, Anastazija Stojšić-Milosavljević*†, Snežana Čemerlić*

Klinička primena optičke koherentne tomografije i frakcione protočne rezerve

Uvod. Cilj svake dijagnostičke metode jeste da bude vodič u
donošenju prave odluke za lečenje bolesnika. Prilikom revaskularizacije
miokarda donošenje odluke o revaskularizaciji
nije uvek lako, posebno u slučaju postojanja graničnih suženja.
Dokazano je da morfološka procena stenoze koronarnog
krvnog suda nije dovoljna samo na osnovu angiografije,
te je neophodna upotreba savremenih dijagnostičkih sredstava
za funkcionalnu analizu (npr. procena frakcione protočne
rezerve − FPR) i detaljniju morfološku analizu primenom
optičke koherentne tomografije (OKT). Prikazi
bolesnika. U prvom prikazu bolesnika pokazali smo značaj
morfološke analize upotrebom OKT na osnovu koga se zaključuje
da se ne radi o suženju lumena krvnog suda, u odnosu
na samu angiografiju. U drugom i trećem prikazu bolesnika
ukazali smo na komplementarnost funkcionalne analize
(FFR) i morfološke analize stenoza u rešavanju kompleksne
koronarne bolesti, dok smo u četvrtom prikazu ukazali
na značaj OKT prilikom rešavanja recidivantnih restenoza
stenta. Zaključak. Ovom kratkom serijom bolesnika potvrdili
smo da angiografski vođena perkutana koronarna intervencija
(PCI) svakako nije uvek dovoljna za donošenje odluke
o revaskularizaciji krvnog suda, pogotovo kod bolesnika
sa kompleksnom koronarnom bolesti. FFR i OKT u pojedinim
slučajevima mogu biti komplementarne metode i
poboljšati kvalitet revaskularizacije, pogotovo ako se radi o
recidivantnim in-stent restenozama