Poremećaj spavanja zbog sindroma nemirnih nogu

Uvod/Cilj. Sindrom nemirnih nogu (SNN) je hronična neurološka bolest koju karakteriše potreba za pomeranjem nogu udružena sa neprijatnim senzacijama u donjim ekstremitetima. Poremećaji spavanja spadaju u glavne prateće simptome SNN koji se javljaju kod oko 90% bolesnika. Poremećaji spavanja dovode do dnevne pospanosti, depresivnosti i anksioznosti. Cilj ove studije bio je da detektuje učestalost i karakteristike poremećaja spavanja kod bolesnika sa SNN, kao i njihov uticaj na dnevnu pospanost, umor, anksioznost i depresivnost. Metode. Ispitano je 94 bolesnika sa SNN. Dijagnoza SNN postavljena je na osnovu kriterijuma Internacionalne grupe za proučavanje sindroma nemirnih nogu (International Restless Legs Syndrome Study Group – IRLSSG) iz 2003. godine. Težina kliničke slike procenjena je pomoću IRLSSG roling scale, depresivnost i anksioznost Hamiltonovom skalom za procenu depresivnosti i anksioznosti, a pospanost Epworthovom skalom pospanosti. Posebnim upitnikom ocenjivali smo karakteristike sna i njegove poremećaje. Rezultati. U našoj studiji 79,9% bolesnika imalo je poremećaje spavanja. Prosečna dužina sna bila je 6,50±1,42 sati sa prosečnim buđenjem 2,34 ± 1,69 puta u toku noći. Prosečan skor na Epworthovoj skali pospanosti bio je 5,12 ± 4,08 (0–17). Bolesnici sa većom učestalošću tegoba imali su statistički značajno veći stepen pospanosti (p = 0,005). Bolesnici sa većom učestlošću tegoba imali su češće poremećaje spavanja (p = 0,016), umor i dnevnu pospanost (p = 0,001). Dnevna pospanost značajno je korelirala sa depresivnošću (p < 0,05) i anksioznošću (p = 0,012). Zaključak. Naši rezultati potvrđuju da su poremećaji spavanja ključni prateći simptomi SNN koji uzrokuju dnevnu pospanost, umor, depresivnost i anksioznost. Zato je njihovo rano prepoznavanje i adekvatno lečenje od velikog značaja.