Gastrična stimulacija u terapiji dijabetesa tip 2: rezultat posle 16. nedelje od implantacije pejsmejkera

Uvod/Cilj. Stimulacija želuca [gastric contraction modulation (GCM)] implantiranim sistemom DIAMOND poboljšava glikomijsku kontrolu i smanjenje telesne mase. Primarni cilj studije bio je da se proceni inicijalna efikasnost stimulacije želuca upotrebom DIA-MOND sistema (ranije poznatog kao TANTALUS) u cilju poboljšanja glikoregulacije merene promenom nivoa glikoziliranih hemoglobina (HbA1c). Sekundarni ciljevi bili su analiza sniženja telesne mase, indeksa telesne mase (BMI), obima struka i drugih metaboličkih parametara. Metode. U Odeljenju za minimalno invazivnu hirurgiju gornjeg digestivnog trakta Klinike za digestivnu hirurgiju u Beogradu, u periodu između novembra 2014. godine i marta 2016. godine, kod 18 bolesnika sa dijabetesom tipa 2, laparoskopski je postavljen gastrični pejsmejker (DIAMOND sistem). Od ukupnog broja bolesnika, 11 bolesnika je bilo praćeno najmanje 16 nedelja posle operacije i uključeno u prospektivnu kohortnu studiju. Rezultati. U toku perioda praćenja, prosečan gubitak telesne mase iznosio je 8.05 kg (p < 0.05). Prosečna razlika između inicijalne vrednosti glikemije i glikemije posle 16 nedelja od implantacije pejsmejkera iznosila je 2.56 mmol/L. Sličan rezultat dobijen je prilikom procene vrednosti insulina natašte; prosečno smanjenje vrednosti posle 16 nedelja iznosilo je 6.44 m/U/L. Kod većine bolesnika konstatovano je i smanjenje vrednosti HbA1c: kod 4 bolesnika veće od 2% i kod 4 osobe do 2% (prosečno 1.19%, p < 0.05). Niži nivo insulina natašte i istovremeno smanjenje visine glikemije natašte ukazalo je na poboljšanje insulinske senzitivnosti posle 16 nedelja od implantacije pejsmejkera [homeostatic model assessment of insulin resistance (HOMA IR) prosek 5.25]. Zaključak. Stimulacija želuca DIAMOND sistemom tokom 16 nedelja od implantacije, prouzrokuje statistički značajno poboljšanje glikoregulacije i insulinske rezistencije. Dodatan pozitivan terapijski efekat odnosi se na smanjenje telesne mase, BMI i smanjenje obima struka kao glavnog parametra metaboličkog sindroma.