Uporedna klinička procena dve tehnike lokalne anestezije u bočnom segmentu mandibule primenom 4% artikaina sa 1 : 100 000 adrenalinom

Uvod/Cilj. Lokalna infiltraciona anestezija (LIA) mnogo je jednostavnija u poređenju sa mandibularnom alveolarnom blok anestezijom (MA), a i prijatnija je za pacijente. Međutim, ona nije efikasna ukoliko se daje u posteriorni deo mandibule korišćenjem tradicionalnih lokalnih anestetika. Cilj istraživanja bio je da se uporedi efikasnost dve tehnike anestezije, LIA u bočnom segmentu mandibule, i mandibularne anestezije primenom 4% artikaina sa 1 : 100 000 adrenalina, i uoče eventualne promene hemodinamskih parametara koje ove tehnike mogu da prouzrokuju. Metode. Šezdeset prethodno informisanih pacijenata bilo je podeljeno u dve studijske grupe. Obe grupe su dobile 1,8 mL istog anestetika, 4% artikain sa adrenalinom 1 : 100 000, primenom dve tehnike anestezije. Prva grupa ispitanika primila je lokalnu infiltracionu anesteziju u projekciji vrhova korenova prvog donjeg molara. Druga grupa ispitanika primila je mandibularnu anesteziju. Ispitivani parametri bili su: promene u osetljivosti zuba nakon pet i 30 minuta u odnosu na vrednosti zabeležene pre davanja anestetika, početak dejstva anestezije, širina anestetičkog polja i trajanje anestezije. Takođe, zabeležen je i uticaj primenjenih tehnika na kardiovaskularne parametre. Rezultati. Grupa ispitanika LIA imala je statistički značajno smanjenje osetljivosti zuba pet minuta nakon primene LIA. Trend smanjenja postojao je i dalje, između pet i 30 minuta, iako bez statističke značajnosti. Nije bilo statistički značajne razlike u promenama osetljivosti između dve grupe na prvom molaru i prvom i drugom premolaru. Postojala je statistički značajna razlika u trajanju anestezije u korist MA, dok je širina anestetičkog polja bila značajno veća u LIA grupi. Klinički značajne promene hemodinamskih parametara nisu zabeležene ni u jednoj studijskoj grupi. Zaključak. Učinak LIA bio je zadovoljavajući kada su u pitanju premolari i prvi molar. Za anesteziju očnjaka i drugog molara uspešnija je bila MA. Nijedna od ispitivanih tehnika nije imala značajan uticaj na kardiovaskularne parametare.