Specifična bronhijalna hiperreaktivnost i kožna preosetljivost kod bolesnika sa alergijskom astmom

Uvod/Cilj. Bronhijalna astma je bolest koja se odlikuje varijabilnošću kliničke slike, fizičkog i funkcijskog statusa i postojanjem bronhijalne hipersenzitivnosti i hiperreaktivnosti različitog stepena. Bronhijalna reaktivnost i senzitivnost ispituje se kod bolesnika sa kliničkom sumnjom na postojanje astme i normalnim spirometrijskim testom. Cilj rada je bio da se kod bolesnika sa atopijskom astmom analiziraju rezultati testova kožne preosetljivosti na inhalacione alergene, nespecifične bronhijalne hiperreaktivnosti i specifične hiperreaktivnosti procenjene bronhoprovokacijskim testovima sa inhalacionim alergenima. Metode. Prospektivnom studijom u Klinici za pulmologiju Vojnomedicinske akademije tokom 2014. godine, obuhvaćeno je 70 ispitanika muškog pola starosti od 18 do 30 godina, koji su imali višegodišnje simptome astme. Svi su bili nepušači, urednog spirometrijskog i radiološkog nalaza na snimku grudnog koša, bez simptoma i znakova respiratornih infekcija tokom prethodna dva meseca. Svim ispitanicima rađeni su testovi kožne preosetljivosti sa inhalacionim alergenima i nespecifični bronhoprovokacijski test sa histaminom. Na osnovu histaminskog testa ispitanici su podeljeni u dve grupe: I grupu, kod koje postoji lakši stepen hipersenzitivnosti [provokaciona koncentracija histamina koja uzrokuje 20% smanjenja forsiranog ekspiratornog volumena u jednoj sekundi (PC20) = 6,09 ± 1,1 mg/mL] i II grupu sa negativnim histaminskim testom (PC20 = 14,58 ± 6,34 mg/mL). Kod svih ispitanika izvršeno je specifično bronhoprovokacijsko testiranje, a izbor alergena vršen je na osnovu rezultata testiranja kožne preosetljivosti. Rezultati. Rezultati kožne preosetljivosti pokazuju najveću učestalost grinje Dermatophagoides pterronissinus (83,3% u grupi I i 85% u grupi II), zatim polena trave (53,3% u grupi I i 52% u grupi II) i kućne prašine (33,3% u grupi I i 50% u grupi II), bez statistički značajne razlike u zastupljenosti alergena između ovih grupa (p > 0,05). U obe grupe spirometrijski nalaz bio je u granicama referentnih vrednosti [forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspiratorni volumen u jednoj sekundi (FEV21) > 80% prediktivne vrednosti], ali je postojala statistički značajna razlika u vrednosti FEV1 između grupa (p < 0,05). Specifičnim bronhoprovokcijskim testovima sa rastvorima inhalacionih alergena kod obe grupe ispitanika izazvano je značajano smanjenje FEV1 (≥ 20%) kod svih ispitanika. Nije bilo statistički značajne razlike u plućnoj funkciji među grupama, a ni u preosetljivosti na pojedine alergene (prosečano smanjenje FEV1: I grupa – 32,9 ± 2,4% i II grupa – 31,5 ± 2,2%). Zaključak. Nije utvrđena direktna povezanost između stepena specifične i nespecifične bronhijalne hiperreaktivnosti kod bolesnika sa alergijskom astmom.