Psamomatozna telašca kao pokazatelji starenja horoidnog pleksusa – morfometrijska analiza

Uvod/Cilj. Psamomatozna telašca smatraju se benignom posledicom starenja u stromi horoidnog pleksusa. Cilj rada bio je da se utvrde morfometrijske karakteristike psamomatoznih telašaca u sva četiri horoidna pleksusa, tokom procesa starenja. Osim toga, namera je bila da se pronađe povezanost između parametara psamomatoznih telašaca i parametara horoidnog pleksusa i krvnih sudova. Metode. Ova studija urađena je na materijalu uzetom sa 15 kadavera tokom rutinske autopsije. Tkivni uzorci uzimani su sa horoidnih pleksusa iz obe lateralne, treće i četvrte moždane komore. Dobijeni preseci bojeni su Mallory trichrome metodom. Na dobijenim slikama, morfometrijski je analiziran epitel, krvni sudovi i sva prisutna psamomatozna telašca. Rezultati. Sa starenjem, smanjuje se površinska gustina horoidnog pleksusa (p < 0.05), ali raste zapreminska gustina psamomatoznih telašaca (p < 0.05). Smanjenje zapreminske gustine krvnih sudova uočeno je u horoidnom pleksusu treće moždane komore (p < 0.05), kao i smanjenje perimetra psamomatoznih telašaca (p < 0.01). Povećanje perimetra i zapreminske gustine psamomatoznih telašaca daje mogućnost predviđanja pada površinske gustine horoidnog pleksusa (p < 0.05 i p < 0.001), bez obzira na starost. Sa starenjem i porastom Feretovog dijametra psamomatoznih telašaca, smanjuje se zapreminska gustina krvnih sudova (p < 0.001 i p < 0.05). Zaključak. Možemo istaći da postoji međusobna povezanost između starenja i povećane veličine i zapreminske gustine psamomatoznih telašaca. Što je još važnije, prisustvo psamomatoznih telašaca i njihove morfometrijske karakteristike su dobri prediktori promena na horoidnom pleksusu i u njegovoj vaskularizaciji, što može imate vrlo značajne efekte na fiziologiju horoidnog pleksusa.