Uporedna analiza socijalno˗demografskih i toksikoloških karakteristika žrtava ubistava i počinioca samoubistava

Uvod/Cilj. Samoubistva i ubistva su veoma važan socijalni problem, koji je posebno čest kod osoba mlađih od 40 godina. Cilj rada bio je da se proceni uticaj socijalno-demografskih faktora i psihoaktivnih supstanci na razliku među žrtvama ubistava i počinioca samoubistava. Metode. Studijom preseka obuhvaćeno je 714 slučajeva samoubistava i 166 slučajeva ubistava, obdukovanih u periodu od pet godina (2011–2016). Nakon selekcije, u studiju je uključeno 666 slučajeva samoubistava i 127 slučajeva ubistava. Prisutvo alkohola u krvi određivano je metodom gasne hromatografije sa detekcijom plamene jonizacije. Analiza drugih supstanci, osim etanola, rađena je metodom gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom i tečnom hromatografijom tandem-masenom spektrometrijom. Rezultati. Utvrđena je statistički značajna razlika u životnom dobu, nivou obrazovanja i statusu zaposlenja među slučajevima ubistava i samoubistava (p < 0,05). Distribucija slučajeva samoubistava i ubistava značajno se razlikovala radnim danima u odnosu na vikende [odds ratio (OR) = 1,5; 95 % confidence interval (CI) = 1–2,3; p < 0,05]. Prisustvo psihoaktivnih supstanci nije bilo značajan pokazatelj da li će osoba postati žrtva ubistva ili će izvršiti samoubistvo (p > 0,05). Žrtve ubistava su češće imale značajno veću koncentraciju alkohola u krvi (0,2–0,3 g/dL) nego žrtve samoubistva (OR = 2,2; 95 % CI = 1–5; p < 0,05). Zaključak. Starost, nivo obrazovanja, status zaposlenja i visoka koncentracija alkohola u krvi (0,2–0,3 g/dL) značajno su se razlikovali među žrtvama samoubistava i ubistava.