Biohemijski parametri funkcije jetre ne ukazuju na razliku u stepenu hepatotoksičnog efekta konvencionalnih citostatika bez obzira na korišćenje bevacizumaba kod bolesnika sa metastatskim kolorektalnim karcinomom

Uvod/Cilj. Kolorektalni karcinom (CRC) jedno je od najčešćih malignih oboljenja. U trenutku dijagnostikovanja kod većine obolelih otkrivaju metastaze na jetri. Zbog toga je pravovremena upotreba hemioterapeutika od velikog značaja za njihovo lečenje. Lečenje metastatskog CRC zasniva se na upotrebi konvencionalnih citostatika, koji oštećuju tkivo jetre što se manifestuje poremećajem vrednosti biohemijskih parametra kojima se prati funkcija jetre. Dodatak nekog od monoklonskih antitela, npr. bevacizumaba, konvencionalnim citostaticima, poboljšava njihov terapijski efekat, dok je njegov uticaj na prouzrokovani poremećaj vrednosti bio-hemijskih parametara nepoznat. Shodno tome, cilj istraživanja bio je da se ispita kako dodavanje bevacizumaba konvencionalnim citostaticima utiče na vrednost biohemijskih parametara korišćenih za praćenje funkcije jetre. Metode. U istraživanje su bili uključeni odrasli bolesnici sa metastatskim CRC podeljenu u dve grupe na osnovu hemioterapijskog protokola koji su primali. Jedna grupa bolesnika (n = 44) lečena je po FOLFOX4 protokolu, dok je druga grupa (n = 52) lečena kombinacijom FOLFOX4 protokola i bevacizumaba. U zavisnosti od efekta primenjene terapije, bolesnici su lečeni od 2 do 6 meseci. Pre i posle završenog lečenja rađeni su kompletni testovi funkcije jetre. Rezultati. Početne vrednosti određenih biohemijskih parametara [alkalne fosfataze (ALP) u grupi 1, a gama-glutamil transferaze (GGT) i laktat dehidrogenaze (LDH) u obe grupe bolesnika bile su iznad gornje granice referentnih vrednosti, uz postojanje statistički značajne razlike između grupa (p = 0.001)]. Poremećaj vrednosti biohemijskih parametara kod bolesnika koji su lečeni konvencionalnim citostaticima posledica je ne samo metastatskih promena već i toksičnog efekta hemioterapije. Nakon sprovedenog lečenja, statistički značajno su se razlikovale vrednosti aspartat aminotransferaze (AST), ALP, GGT i LDH (p vrednosti bile su redom: 0.002 za AST; 0.001 za ALP i GGT; 0.000 za LDH). Vrednosti pomenutih parametara bile su niže kod bolesnika u grupi 2 koja je uz konvencionalne citostatike primala i bevacizumab. Suprotno tome, poređenjem vrednosti alanin aminotransferaze (ALT), ukupnog bilirubina i ukupnih proteina na početku i kraju lečenja nije utvrđena statistički značajna razlika između grupa. Zaključak. I metastatski CRC i lečenje konvencionalnim citostaticima dovode do značajnih poremećaja vrednosti nekih od biohemijskih parametara kojima se prati funkcija jetre. Dodatak bevacizumaba konvencionalnim citostaticima ne utiče na ove poremećaje.