Ispitivanje preciznosti radnih modela pomoću koordinatne merne mašine u stomatologiji

Uvod/Cilj. Otisak predstavlja negativ intraoralnih tkiva, čijim se izlivanjem u gipsu njihova morfologija prenosi ekstraoralno na budući radni model. Sa laboratorijskog aspekta izrade zubnih nadoknada, izlivanje tačnog i preciznog radnog modela predstavlja prvi i veoma bitan korak, pošto svaka sledeća faza doprinosi daljem povećanju greške tokom izrade, što za krajnji ishod može imati neodgovarajuću zubnu nadoknadu. Cilj istraživanja bio je da se ispitaju novi model i tehnika za in vitro procenu preciznosti zubnih otisaka, kao i da se odredi uticaj količine otisnog materijala na dimenzionu stabilnost otisaka i preciznost izrade radnih modela. Metode. Za uzimanje otisaka korišćena je monofazna tehnika otiskivanja. Individualne kašike sa međuprostorom od 1, 2 i 3 mm napravljene su aditivnom tehnologijom za brzu izradu prototipova. Sa svakom kašikom napravljeno je po 10 otisaka. Radni modeli izlivani su u gipsu tipa IV. Merenje radnih modela vršeno je nakon 24 sata na koordinatnoj mernoj mašini. Rezultati. Rezultati pokazuju da radni modeli napravljeni pomoću sve tri individulane kašike u transverzalnoj i sagitalnoj ravni značajno odstupaju od glavnog dela modela. Visina patrljaka je u većini slučajeva bila kao na glavnom modelu. Stepen konvergencije pokazao je određena odstupanja samo kod kašike sa međuprostorom od 3 mm. Zaključak. Monofazna tehnika otiskivanja i otisni materijal debljine od 1 do 3 mm obezbeđuju izradu preciznih radnih modela. Rastojanje između zubnih patrljaka utiče na preciznost izrade radnih modela u zavisnosti od količine otisnog materijala.