Gordana Mandić Gajić

Premošćavanje psiholoških barijera između deteta i oca posle očevog povratka iz rata – pomoć grupne art terapije

 Uvod. Ratni veterani sa hroničnim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) slabije funkcionišu u porodici i kao rodi-telji, ali mali broj istraživanja se fokusira na ove disfunkcije. Prikaz bolesnika. Prikazano je kako su serija crteža i proces grupne art terapije pomogli u smanjivanju psiholoških barijera između ratnog veterana sa PTSP, starog 33 godine, i njegovog deteta. Nakon dve godine učešća u ratu vratio se kući sa PTSP simptomima, uglavnom emocionalnom otupelosti i izbegavanja drugih. Veteran je imao problema u prilagođavanju porodič-nom životu i osećao je krivicu što nije blizak sa svojim trogodi-šnjim sinom. Uključen je u integrativni program lečenja u dne-vnoj bolnici. Crteži su nastali prema slobodnim asocijacijama i izvršena je klinička opservacija serije crteža i protokola grupne art terapije. Dobio je pohvale i podršku zbog ilustrovanja popu-larnih crtanih likova od članova grupe i odlučio je da kod kuće crta Mikija Mausa. Na sledećoj sesiji nacrtao je Damba i pričao o zadovoljstvu zbog smanjenja distance između sebe i sina na-kon što su zajedno crtali kod kuće. Na skali BDI (Back Depressi-on Inventory) procenjena je blaga depresija na prijemu sa remisi-jom pri otpustu (skor 18 vs 6). Zaključak. Serija crteža prika-zanog bolesnika ukazuje na promenu od ratne prošlosti ka tre-nutnom porodičnom životu. Grupna art terapija obezbedila je podršku i pohvale članova grupe ratnom veteranu i pružila mu nadu i osećaj pripadnosti, i olakšala ponovno prilagođavanje na roditeljsku ulogu.