Prijavljivanje neželjenih događaja u Sloveniji – uticaj svesti o njihovom značaju, rukovodećih struktura i međusobne saradnje zaposlenih

Uvod/Cilj. Bezbedno pružanje zdravstvene nege smatra se prioritetom u zemljama članicama Evropske unije (EU). Osim drugih mera preventive u zdravstvenoj zaštiti, EU čini napore da izbaci sve uzroke koji oštećuju ljudsko zdravlje. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li bezbednosna kultura, nadređeni i komuniciranje među saradnicima utiču na broj predatih izveštaja o bezbednosnim komplikacijama rukovodstvu kliničkog odeljenja i rukovodstvu ustanove. Metode. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka. Anketiranje je izvedeno u najvećoj slovenačkoj univerzitetskoj bolnici. Vraćeno je 235 anketa. Anketirani su saradnici zdravstvene nege, fizioterapije, radne terapije i radiološke tehnologije. Rezultati. Bezbednosna kultura utiče na broj izveštavanja o bezbednosnim komplikacijama rukovodstvu kliničkog odeljenja i to u pogledu organizacije. Komunikacija između saradnika i nadređenih ne utiče na broj izveštavanja o bezbednosnim komplikacijama. Zaključak. Može se zaključiti da ni rukovodeća struktura, ni nivo komunikacije i međusobne saradnje ne utiču na broj izveštavanja o bezbednosnim komplikacijama. Međutim, bezbednosna kultura utiče na prijavljivanje neželjenih događaja u pogledu organizacije. Pretpostavljeni faktori delimično utiču na broj predatih izveštaja o bezbednosnim komplikacijama zbog čega uzroke za izveštavanje treba tražiti i na drugim mestima.