Upoređivanje efikasnosti protokola čišćenja i dezinfekcije ručnih endodontskih instrumenata

Uvod/Cilj. Ne postoji standard za čišćenje i dezinfekciju upotrebljenih endodontskih instrumenata pre njihove sterilizacije i ponovnog korišćenja. Cilj rada bio je da se ustanovi efikasnost različitih metoda uklanjanja ostataka biološkog materijala sa radnih površina upotrebljenih ručnih endodontskih instrumenata od nerđajućeg čelika. Metode. Analizirano je ukupno 120 ručnih endodontskih instrumenata od nerđajućeg čelika: po četrdeset Kerr^TM proširivača, Kerr^TM turpija i Hedström^TM turpija ISO 25, upotrebljenih za obradu kanala korena na ekstrahovanim zubima. Na osnovu protokola koji je korišćen za dekontaminaciju instrumenata, upotrebljeni instrumenti su podeljeni u četiri grupe. Procena efikasnosti korišćenih metoda čišćenja zasnovana je na proceni količine prebojenih organskih ostataka na instrumentima (bojenje po Van Gieson-u). Uzorci su analizirani stereomikroskopijom (x40). Statistička analiza dobijenih rezultata izvršena je Mann-Whitney U testom za Kerr^TM proširivače i Hedström^TM turpije dok je za Kerr^TM turpije korišćen One-Way ANOVA/Bonferoni test, na nivou pouzdanosti od 5% (α = 0,05). Rezultati. Prisustvo rezidualnih ostataka biološkog materijala uočeno je na 93,3% svih analiziranih instrumenata. Metoda čišćenja toplotnim dezinfikatorom pokazala je najniže vrednosti kontaminacije za sve tipove instrumenata. Metoda mehaničkog čišćenja pokazala je da je srednja vrednost parametra maksimum biološke kontaminacije (MBK) bila 58,5% za Kerr^TM proširivače i 56,2% za Kerr^TM turpije, dok je za Hedström^TM turpije najviša vrednost MBK (50,2%) bila posle ultrazvučne metode čišćenja instrumenata. Zaključak. Primena toplotnog dezinfikatora je najefikasnija metoda čišćenja za sva tri tipa ručnih endodontskih instrumenata.