Praktična analiza uticaja strategija socijalnog marketinga na stavove potencijalnih donora reproduktivnih ćelija u Republici Srbiji

Uvod/Cilj. Postoji konstantni porast potrebe za korišćenjem reproduktivnih ćelija trećih lica kod parova koji nemaju mogućnost začeća sa sopstvenim reproduktivnim ćelijama ili da bi se sprečilo prenošenje postojećeg naslednog genetskog poremećaja na dete. Cilj rada bio je da se teorijski prikaže i praktično analizira upotreba strategija socijalnog marketinga, korišćenjem prve tehnike analize stavova potencijalnih donora reproduktivnih ćelija u Republici Srbiji (RS), u interesu prilagođavanja ciljnoj grupi. Metode. Empirijsko istraživanje, u kome su učestvovale i žene i muškarci u RS, bilo je zasnovano na upitniku o spremnosti osoba da budu potencijalni donori reproduktivnih ćelija i o posedovanju informacija o donaciji reproduktivnih ćelija. U radu su podaci dobijeni tokom 2021. godine i upitnik je bio fokusiran na posebnu grupu stanovništva. Upitnik je poslat osobama životnog doba od 20 do 34 godine, koje bi mogle biti potencijalni davaoci reproduktivnih ćelija. U istraživanju je učestvovala 201 osoba ženskog i muškog pola, u RS. Prvi deo upitnika testiran je na internu konzistentnost, koja je testirana Kronbahovim proračunom alfa koeficijenta (α). Vrednosti α niže od 0,5 ukazuju na to da upitnik poseduje neprihvatljivu konzistentnost. Rezultati. Ukupno 57% ispitanika bilo je informisano o doniranju reproduktivnih ćelija putem interneta, 29% od strane prijatelja i porodice, a 11% je obavestio lekar. Samo 32% učesnika bilo je potpuno informisano, a 25,1% delimično informisano o donaciji reproduktivnog materijala u RS, dok 43% učesnika nije bilo obavešteno o donaciji reproduktivnog materijala. Većina učesnika, njih 54%, izjasnilo se da bi možda doniralo svoj reproduktivni material ukoliko bi imali više informacija, 20% bi doniralo u svakom slučaju, a 26% bi odbilo donaciju reproduktivnog materijala. Zaključak. Ciljna grupa potencijalnih davaoca reproduktivnih ćelija prisutna je u RS. Pored analize stavova, dalje planiranje implementacije mera za promociju doniranja moglo bi uticati na podizanje svesti o nedostatku reproduktivnog materijala i povećati odziv davaoca gameta.