Retrospetkivna studija spontane regeneracije kosti posle dekompresije velikih odontogenih cističnih lezija kod dece

Uvod/Cilj. Hirurška terapija odontogenih cista u dečjem uzrastu može da bude udružena sa povredama važnih anatomskih struktura. Mada se enukleacija smatra terapijom izbora viličnih cista, specifičnosti dečjeg uzrasta nameću primenu konzervativnijeg hirurškog pristupa. Cilj istraživanja bio je da se proceni efikasnost dekompresije kao definitivnog terapijskog modaliteta kod odontogenih cista u dečjem uzrastu. Metode. Ova retrospektivna studija obuhvatila je 22 pacijenta, uzrasta 7−16 godina, sa solitarnim cističnim lezijama. Najčešće među njima su bile folikularne ciste (14), a ostale su bile keratocistični odontogeni tumori (KCOT). Sve cistične lezije prvo su tretirane dekompresijom; to je bio i jedini poduhvat (jednofazni postupak) kod 13 folikularnih cista, a potreba za sekundarnim zahvatom – enukleacijom, ukazala se posle dekompresije jedne folikularne ciste i svih KCOT (dvofazni postupak). Rezultati. Ukupno 13 (59,1%) cističnih lezija, od kojih su sve bile folikularne ciste, uspešno je podvrgnuto jednofaznom hirurškom postupku, dok je preostalih 9 (40,9%) cista (1 folikularna i 8 KCOT) zahtevalo naknadnu enukleaciju. Zaključak. Kod neagresivnih cističnih lezija preporučuje se konzervativniji hirurški pristup kao što je dekompresija (jednofazna procedura). Nasuprot tome, KCOT u dečjem uzrastu zahtevaju dvofazni hirurški postupak − dekompresiju praćenu enukleacijom.