Zarastanje rane pomoću vakuuma u vaskularnoj hirurgiji – klinička i ekonomska korist u zemlji u razvoju

Uvod/Cilj. Rane kod vaskularnih bolesnika, kao i komplikacije hirurških rana nakon vaskularnih procedura doprinose gubitku ekstremiteta i smrtnom ishodu. Zatvaranje rane vakuumom (vacuum- assisted closure – VAC) je metoda koja se sve više koristi u zapadnoj Evropi i Americi u poslednjih 15 godina. Prednosti ove metode su brže zarastanje rana, približavanje ivica rane, manji troškovi lečenja vezani za ranu i bolji kvalitet života bolesnika tokom lečenja. Dokazi koji se odnose na upotrebu VAC terapije kod vaskularnih bolesnika i njihovi ekonomski efekti u zemlji u razvoju do sada nisu objavljeni. Cilj ove studije bio je da se uporede rezultati lečenja metodom VAC kod vaskularnih bolesnika u odnosu na dosadašnje metode, kao i da se ispita isplativost ove terapije u specifičnim ekonomskim uslovima u zemlji u razvoju kao što je Srbija. Metode. Svi bolesnici sa infekcijom ili dehiscencijom hirurške rane, operisani u tercijalnoj vaskularnoj ustanovi u periodu januar 2011 – januar 2012, lečeni su metodom VAC. Primarni cilj bio je zatvaranje rane, dok su sekundarni ciljevi bili da se utvrdi dužina hospitalizacije, broj previjanja, cena lečenja rane, radno vreme medicinskog osoblja potrošeno za tretman rane. Bolesnici su bili podeljeni u 5 grupa prema tipu lečene rane i njenoj lokaciji: rana sa eksponiranim veštačkim krvnim sudom (25%); laparotomna rana (13%); rana nakon amputacije stopala (29%); rana nakon amputacije ekstremiteta (21%); fasciotomna rana (13%). Rezultati su poređeni sa rezultatima lečenja konvencionalnim metodama previjanja i lečenja rana kod bolesnika istih grupa lečenih u 2010. godini. Rezultati. U grupi bolesnika lečenih terapijom VAC jedan bolesnik je preminuo (1/42, 2,38%) i jedan je izgubio ekstremitet (1/12, 2,38%), dok je u prethodnoj godini preminulo osam bolesnika (8/38, 21,05%), a pet bolesnika (5/38, 13,15%) je izgubilo ekstremitet tokom lečenja konvencionalnim metodama. U grupi bolesnika lečenih metodom VAC zabeleženo je jedno krvarenje u preponi (1/12, 2.38%), jedna reinfekcija u preponi (1/12, 2,38%) i kod jednog bolesnika je infekcija bila rezistentna na terapiju, što je zahtevalo ekstirpaciju grafta i amputaciju noge. Cena lečenja i vreme koje je medicinsko osoblje provelo u lečenju i nezi rane bili su značajno manji u grupi bolesnika sa eksponiranim veštačkim krvnim sudom tretiranih terapijom VAC. Zaključak. Zatvaranje rane metodom VAC je efikasna terapija za lečenje komplikovanih rana kod vaskularnih bolesnika. Bolesnici sa infekcijom rane u kojoj je eksponiran veštački krvni sud imaju značajnu korist od ove metode. Isplativost terapije VAC opravdava primenu i u zemljama u razvoju, ali je pažljiv izbor bolesnika jedini način da se ta ekonomičnost zadrži i poboljša.