Uticaj dizajna režnja na otok, trizmus i bol posle hirurgije trećih donjih molara: bukalni triangularni režanj vs. „envelop” režanj

Uvod/Cilj. Otok, trizmus i bol (OTB) su najčešće komplikacije nakon hirurške ekstrakcije impaktiranih donjih trećih molara (DTM). Bukalni triangularni i „envelop“ režanj su dva najčešće primenjivana mukoperiostalna režnja u hirurgiji DTM. Cilj istraživanja bio je da se uporedi mogući uticaj te dve vrste korišćenih mukoperiostalnih režnjeva na intenzitet OTB nakon hirurške ekstrakcije impaktiranih DTM. Metode. Studijom je obuhvaćeno 30 odraslih pacijenata oba pola, sa potpuno impaktiranim DTM u vertikalnoj poziciji prema Winter-ovoj klasifikaciji i klase I ili II i pozicije A ili B, prema klasifikaciji Pell-a i Gregory-a. Svi pacijenti su nasumično podeljeni u dve grupe, u zavisnosti od primenjenog mukoperiostalnog režnja (triangularni ili „envelop“ tip). Stepen prisutnog otoka, interincizalno rastojanje i nivo bola određivani su preoperativno i pri svakoj kontrolnoj poseti (prvog, drugog i sedmog postoperativnog dana). Rezultati. Nije utvrđena statistički značajna razlika između ispitivanih grupa u pogledu smanjenja OTB u postoperativnom periodu (p > 0,05). Zaključak. Izbor vrste mukoperiostalnog režnja, bukalni triangularni ili „envelop“ tip, prilikom hirurške ekstrakcije impaktiranih DTM nema uticaja na stepen inteziteta postoperativnog OTB.