Klinička vrednost spektroskopije magnetnom rezonancom u proceni uticaja konkurentne hemioradioterapije na rano lečenje posle operacije glioma visokog stepena

Uvod/Cilj. Gliom visokog stepena (GVS) je primarni tumor nervnog sistema koji potiče od intersticijalnih ćelija. Aktuelne smernice za dijagnozu i lečenje glioma preporučuju maksimalan bezbedan opseg resekcije tumora kao metodu lečenja. Nakon operacije se preporučuje adjuvantna konkurentna hemioradioterapija praćena primenom šest ciklusa hemioterapije jednim lekom, temozolomidom. Procena rane efikasnosti konkurentne hemioradioterapije posle operacije GVS, posebno kod bolesnika sa visokim rizikom od recidiva, je ključni korak u poboljšanju efikasnosti lečenja bolesnika sa dijagnozom GVS. U ovoj studiji smo istražili kliničku vrednost spektroskopije magnetnom rezonancom (MR) – (SMR) u proceni ranog uticaja konkurentne hemioradioterapije na proces izlečenja, nakon operacije GVS. Metode. Ukupno 50 bolesnika sa nekompletnom resekcijom ili sumnjom na rezidualni postoperativni GVS, koji su lečeni na Odeljenju za radioterapiju naše bolnice u periodu od januara 2016. do juna 2021. godine, odabrano je za rutinsku konkurentnu hemioradioterapiju. Konvencionalna MR i SMR urađene su nedelju dana pre i mesec dana nakon lečenja da bi se procenile promene u izmerenim nivoima specifičnih metabolita mozga pre i posle lečenja. Svih 50 bolesnika praćeno je tokom 6 do 12 meseci. Na osnovu rezultata praćenja, bolesnici su bili podeljeni u dve grupe: grupu kod koje je došlo do relapsa tumora i grupu kod koje je došlo do supresije tumora. Mesec dana nakon završetka lečenja, primenom SMR analizirane su razlike u nivoima metabolita mozga između dve grupe. Rezultati. Nivoi N-acetilaspartata (NAA) i kreatina (Kr) povećali su se nakon radioterapije, dok su najveća izmerena vrednost holina (H), i odnosi H/Kr, NAA/Kr i H/NAA bili smanjeni u poređenju sa nivoima pre lečenja. Postojale su statistički značajne razlike u najvećoj izmerenoj vrednosti NAA, i odnosima H/Kr i H/NAA u području povećanja tumora, pre i posle lečenja (p < 0,05). Postojale su i statistički značajne razlike u vrednostima odnosa H/Kr u području peritumorskog edema pre i posle lečenja (p < 0,05). Zaključak. Nakon konkurentne hemioradioterapije GVS, MRS se može koristiti za otkrivanje ranih metaboličkih promena u područjima povećanja tumora i peritumorskog edema.