Poboljšanje glikoregulacije, snižavanje broja hipoglikemija, telesne mase i nivoa C-reaktivnog proteina kod bolesnika sa dijabetesom melitusom tipa 1 na intenziviranoj insulinskoj terapiji analozima insulina

Uvod/Cilj. Dobra metabolička kontrola može odložiti nastanak i napredovanje hroničnih komplikacija dijabetesa melitusa (DM). Intenzivirana insulinska terapija (IIT) je kamen temeljac dobre metaboličke kontrole u lečenju bolesnika sa tipom 1 DM (T1DM), uz izbegavanje hipoglikemije i povećanja telesne mase (TM) kod tih bolesnika. Cilj rada bio je da se procene efekti primene IIT analozima insulina (aspart i glargin) na obolele od T1DM. Metode. Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je 49 bolesnika sa T1DM u trajanju od najkraće jedne godine, koji su tada bili na IIT humanim insulinima. Uveden im je insulin aspart u trajanju od tri meseca, a zatim insulin glargin takođe u trajanju od tri meseca. Urađena im je analiza nivoa glukoze u krvi (GK) (glikoziliranog hemoglobina – HbA1c, srednjeg nivoa GK, GK natašte, postprandijalne GK i glikemijske varijabilnosti) i analiza TM, broja hipoglikemija i nivoa C-reaktivnog proteina (CRP). Rezultati. Nivo HbA1c je posle tri meseca terapije insulinom aspart bio neznatno (bez značajnosti) snižen (sa 9,28% na 8,83%), a posle kombinacije aspart/glargin bio je značajno snižen (na 8,08%; p < 0,001). Posle prva tri meseca, zabeleženo je značajno ublažavanje nivoa postprandijalne GK nakon sva tri glavna obroka. Srednji postprandijalni porast GK bio je značajno smanjen. Varijabilnost dnevne GK je bila značajno smanjena (standardna devijacija dnevne GK smanjena je sa 2,28 mmol/L na 1,90 mmol/L; p < 0,05). Srednja vrednost GK u profilima je opala (sa 9,11 mmol/L na 8,31 mmol/L; p < 0,05). Sve vrednosti GK u profilima posle šest meseci bile su statistički značajno niže u odnosu na početne vrednosti, kao i srednje vrednosti GK (6,88 mmol/L; p < 0,001) i varijabilnost dnevne GK (1,49 mmol/L; p < 0,01). Naši rezultati pokazali su značajno smanjenje broja hipoglikemija posle tri meseca, a posebno nakon uvođenja terapije insulinskim analogom glargin (značajno smanjenje broja simptomatskih, asimptomatskih i noćnih hipoglikemija). Rezultati su pokazali diskretno, ali značajno smanjenje TM i značajno sniženje nivoa CRP (sa 3,43 mg/L na 2,25 mg/L; p < 0,001). Zaključak. Terapija obolelih od T1DM analozima insulina (insulin aspart i insulin glargin) u IIT dovodi do poboljšanja kontrole GK sa smanjenjem broja hipoglikemija, TM i nivoa CRP.