Inflamacija niskog stepena i medijatori inflamacije kod osoba sa predijabetesom

Uvod/Cilj. Predijabetes je stanje povišene vrednosti glukoze u krvi (hiperglikemije) ali nedovoljno visoke da bi se postavila dijagnoza dijabetes melitus tipa 2 (DMT2). Ovo stanje često prethodi pojavi DMT2. Povezanost razvoja ranog poremećaja glikoregulacije sa stanjem hronične upale niskog intenziteta još uvek nije dovoljno dobro shvaćeno. Cilј rada bio je da se ispitaju vrednosti različitih medijatora zapaljenja i biomarkera kod osoba sa predijabetesom. Metode. Opservacionom studijom preseka obuhvaćeno je 60 ispitanika, podeljenih u dve grupe: grupu od 31 bolesnika sa predijabetesom (PDG) i kontrolnu grupu (KG) od 29 zdravih osoba. Serumske vrednosti sedam izabranih citokina/biomarkera su upoređivane između dve grupe ispitanika. Ispitivani su biomarkeri: interleukin (IL)-1β, IL-6, IL-8, IL-18, faktor nekroze tumora (tumor necrosis factor – TNF)-α, E-selektin i faktor rasta vaskularnog endotela (vascular endothelial growth factor – VEGF)-A. Takođe, između ove dve grupe upoređivani su i indeks telesne mase (ITM), obim struka (OS), krvni pritisak (KP), trigliceridi (TG) u serumu, glukoza u plazmi (GP) natašte i glikozilirani hemoglobin (HbA1c). Rezultati. Bolesnici iz PDG imali su statistički značajno više vrednosti TNF-α u poređenju sa ispitanicima KG (73 pg/mL vs. 55 pg/mL, p = 0,024). Registrovan je trend viših nivoa IL-8 i IL-1β i nižih nivoa E-selektina, VEGF-A i IL-18 kod bolesnika iz PDG, ali bez statističke značajnosti. Takođe, bolesnici iz PDG imali su više vrednosti ITM, OS, sistolnog KP, serumskih TG, GP natašte i HbA1c, u poređenju sa ispitanicima KG. Zaključak. Rezultati našeg istraživanja ukazuju na značaj inflamacije i pojedinih medijatora inflamacije u patogenezi ranog poremećaja glikoregulacije. Verujemo da bi ključni cilj budućih istraživanja trebalo da bude usmeren na anti-inflamacijsku terapiju u predijabetesu.