Dijagnostička i terapijska efikasnost hidrodistenzije mokraćne bešike kod bolesnika sa sindromom bolne bešike

Uvod/Cilj. Intersticijski cistitis (IC)/sindrom bolne bešike (SBB) je stanje ponavljajuće nelagodnosti ili bola u mokraćnoj bešici i okolnom karličnom regionu bez prepoznatljive bolesti. Cilj rada bio je da se kod bolesnika sa SBB proceni značaj hidrodistenzije kao dijagnostičke i terapijske procedure. Metode. Prospektivnom studijom obuhvaćeno je ukupno 45 bolesnika podvrgnutih cistoskopiji sa hidrodistenzijom. Srednje vrednosti za parametre učestalost 24-časovnog mokrenja, zapremina maksimalno izmokrenog urina, zapremina prosečno izmokrenog urina i zapremina minimalno izmokrenog urina dobijene su iz „dnevnika mokrenja“. Ove vrednosti su upoređivane između vremena pre hidrodistenzije i jedan, tri i šest meseci posle toga. Rezultati. Poređenjem početnih podataka i podataka iz sva tri perioda praćenja (posle jedan, tri i šest meseci) utvrđena je statistički značajna razlika (p < 0,046), i to: za 24-časovnu učestalost mokrenja, bila je 19,64 ± 3,56, 9,42 ± 1,71, 9,58 ± 1,45 i 12,2 ± 2,79, redom; zatim, za minimalnu zapreminu urina (p < 0,03), bila je 59,11 ± 23,72 mL, 114,89 ± 4,09 mL, 112,44 ± 100,86 mL i 89,00 ± 29,45 mL, redom; za prosečnu zapreminu mokrenja (p < 0,04), bila je 105,33 ± 18,29 mL, 186,89 ± 23,14 mL, 186,44 ± 21,44 mL i 155,78 ± 30,78 mL, redom. Nije bilo statistički značajne razlike (p < 0,1) za vrednosti maksimalne zapremine izmokrenog urina između početnih i kontrolnih intervala: 196,89 ± 43,68 mL, 312,89 ± 54,59 mL, 316,00 ± 49,47 mL, 266,67 ± 53,17 mL, redom. Zaključak. Rezultati našeg istraživanja ukazuju na to da je hidrodistenzija pouzdana dijagnostička i terapijska procedura.