Deficiti imenovanja i auditivnog razumevanja pojmova kod osoba sa vaskularnom demencijom

Uvod/Cilj. Mada su deficiti imenovanja i razumevanja imenovanih pojmova karakteristični za demenciju, oni su veoma malo istraživani kod osoba sa vaskularnom demencijom (VaD). Cilj rada bio je da se utvrdi deficit imenovanja predmeta i radnji kod osoba sa VaD, kao i sposobnost razumevanja značenja reči kojima se imenuju predmeti i radnje. Metode. U studiju je bilo uključeno 30 ispitanika sa VaD koji su predstavljali kliničku grupu dok je kontrolnu grupu činilo 30 neurološki zdravih ispitanika. Ispitanici sa VaD su najpre testirani korišćenjem Mini-Mental State Examination upitnika radi utvrđivanja težine demencije. Za procenu imenovanja i auditivnog razumevanja pojmova primenjena je Severozapadna baterija testova za imenovanje. U statističkoj obradi podataka korišćene su metode deskriptivne i inferencijalne statistike. Za poređenje grupa primenjen je Hi-kvadrat (χ²) test nezavisnosti, dok je za bivarijantne frekvencijske nacrte tipa 2 × 2 uračunata korekcija neprekidnosti prema Jejtsu, a koeficijent phi (ϕ) izračunat je kao pokazatelj veličine uticaja. Odnosi između neprekidnih varijabli izraženi su koeficijentom Spirmanove korelacije ranga rho (ρ). Rezultati. Ispitanici sa VaD imali su značajno niža postignuća na subtestu imenovanja i auditivnog razumevanja imenovanih objekata i radnji u poređenju sa neurološki zdravim ispitanicima. Težina demencije značajano je uticala na rezultate na primenjenom testu. Posebno, ispitanici sa umerenim stepenom demencije imali su značajno niža postignuća na svim subtestovima imenovanja i razumevanja imenovanih pojmova u poređenju sa ispitanicima sa lakšim stepenom demencije. Zaključak. Osobe sa VaD imaju izražene deficite u imenovanju i razumevanju imenovanih pojmova. Sposobnost imenovanja kao i razumevanja imenovanih pojmova značajno slabi sa napredovanjem demencije.