Dušan Todorović, Sunčica Srećković, Nenad Petrović, Mirko Resan, Goran Damjanović, Željko Todorović, Tatjana Šarenac Vulović
Uticaj tri različita akrilna intraokularna sočiva na formiranje glistening-a
Uvod/Cilj. Jedna od postoperativnih komplikacija fakoemulzifikacije je formiranje mikrovakuola ispunjenih tečnošću unutar implantiranog intraokularnog sočiva (IS). Ovo stanje poznato je kao glistening. Cilj rada bio je da se utvrdi incidencija stvaranja glistening-a posle implantacije tri različita akrilna IS tokom dve godine praćenja. Metode. Operacijа katarakte izvršena je kod 93 bolesnika (93 oka) sa razvijenom formom senilne katarakte. Prema implantiranom IS, bolesnici su podeljeni u tri jednake grupe: grupu sa jednodelnim hidrofilnim (JDHfil) akrilnim IS, grupu sa jednodelnim hidrofobnim (JDHfob) akrilnim IS i grupu sa trodelnim hidrofobnim (TDHfob) akrilnim IS. Prisustvo glistening-a mereno je pet puta: 1, 6, 12, 18 i 24 meseca nakon fakoemulzifikacije. Rezultati. Statistički značajno niža incidencija glistening-a zabeležena je u grupi JDHfil, u poređenju sa bolesnicima grupe JDHfob i TDHfob, šest meseci posle fakoemulzifikacije (p < 0,05). Ta razlika bila je još veća godinu dana posle operacije katarakte (p < 0,01) i ostala je na tom nivou do kraja studije. Tokom čitavog perioda praćenja nije zabeležena statistički značajna razlika među grupama JDHfob i TDHfob (p > 0,05). Zaključak. Prisustvo glistening-a zabeleženo je u svim grupama. Naši rezultati snažno sugerišu da je progresija glistening-a bila najizraženija u prvoj postoperativnoj godini. Međutim, veoma niska incidencija glistening-a povezana JDHfil IS može biti posebno korisna kod bolesnika kod kojih se očekuje razvoj povećane postoperativne inflamacije.
Преузмите пдф