Faktori povezani sa sindromom sagorevanja kod lekara: komparativna analiza

Uvod/Cilj. Sindrom sagorevanja (burnout syndrome – BS) se može javiti kod lekara u različitim nivoima zdravstvene zaštite. Cilj rada bio je da se utvrdi prevalencija BS i uporede razlike među lekarima u zdravstvenim ustanovama u Jugoistočnoj Srbiji (JIS). Metode. Multicentrična studija preseka, zasnovana na upitnicima, sprovedena je među 373 lekara (252 žene i 121 muškarca) iz ustanova primarne, sekundarne i tercijarne zaštite u JIS od 2023. do 2024. godine. Primenjena je anketa Maslach Burnout Inventory-Human Services Survey (MBI-HSS). Rezultati. Značajno veći skor na subskali emocionalne iscrpljenosti (emotional exhaustion – EE) zabeležen je kod lekara starijih od 55 godina (p < 0,001) i onih sa više od 25 godina radnog iskustva i više od 14,5 godina specijalističkog staža. Viši rezultati EE zabeleženi su i kod lekara specijalista (p < 0,001), zatim kod onih na rukovodećim pozicijama (p = 0,031), kod lekara sa dodatnim angažovanjem u privatnoj praksi (p = 0,019), onih sa više od dva dežurstva nedeljno (p = 0,008), kao i kod lekara koji su ocenili da im je najveće opterećenje na poslu veliki broj pacijenata tokom radnog dana (p < 0,001). Značajno povećanje u vrednostima subskale depersonalizacije (DP) bilo je povezano sa životnim dobom iznad 53,5 godina, dodatnim angažovanjem u privatnoj praksi (p = 0,015), radom u smenama (p = 0,049), kao i kod lekara koji su procenili da im je najveće opterećenje na poslu bio veliki broj pacijenata tokom radnog dana (p < 0,001). Značajno povećanje vrednosti subskale ličnog postignuća primećeno je među lekarima na rukovodećim pozicijama (p = 0,004). Najviši procenat lekara iz tercijarnih zdravstvenih ustanova imao je visoke vrednosti EE i niske vrednosti ličnog postignuća, dok je najviši procenat lekara iz primarnih zdravstvenih ustanova imao visoke vrednosti DP. Zaključak. Lekari u zdravstvenim ustanovama u JIS imaju srednji stepen BS. Potrebna su dodatna istraživanja BS i faktora koji doprinose njegovom nastanku, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i korektivnih mera na svakom od tri nivoa zdravstvene zaštite.