Dragan Koruga, Kristina Tot Vereš, Goran Plavec, Olivera Lončarević

Značaj impulsne oscilometrije kod bronhoprovokativnog testiranja za potvrdu dijagnoze astme kod muških vojnih regruta

merenje respiratorne impedancije kod opstruktivnih bolesti i
bronhoprovokativnih testova, ali ne postoji konsenzus za
njeno korišćenje. Cilj studije bio je da se proceni osetljivost
impulsne oscilometrije u detekciji ranih promena u disajnim
putevima za vreme bronhoprovokativnog testiranja i da se
uporedi sa promenama spirometrije i pletizmografije kod
muških vojnih regurta. Metode. Muškim vojnim regurtima je
urađen bronhoprovokativni test sa histmainom preko aerosolnog
provokacionog sistema. Od 52 muška vojna regruta
kod kojih je pokušano potvrđivanje dijagnoze astme u studiju
je bio uključen 31 ispitanik sa padom forced expiratory volume in
one second (FEV1) iznad 20%. Merene su promene impulsne
oscilometrije pre i posle pada FEV1 za 20% nakon provokacione
doze (PD) histamina i upoređivane sa promenama
spirometrije i telesne pletizmografije. Rezultati. Prosečna starost
muških vojnih regruta bila je 23,3 godine. Posle bronhoprovokacije
prosečno je povećan realni otpor (resistanca) na 5
herca (R5) za 66,6%, rezonantna frekvenca (Fres) za 102,2%,
Goldman-ov indeks (AX) za 912,1%, endobronhijalna rezistanca
(Raw) za 121,5% i smanjena reaktansa na 5 Hz (X5) za
132,1% i FEV1 za 25,6%. Korak pre inhalirane PD20 doveo
je prosečno do povećanja R5 za 26,7%, Fres za 24,1%, AX za
85,3%, Raw za 11,9% i X5 za 26,9% i FEV1 od 4,3. Visok
stepen korelacije dobijen je između telesne pletizmografije i
IOS. Zaključak. U radu je dokazana dovoljna osetljivost
impulsne osecilometrije za detekciju ranih promena u
disajnim putevima, te ona može igrati komplementarnu ulogu
u dijagnozi astme kod muških vojnih regruta.