Jelena T. Todić, Ankica Mitić, Dragoslav Lazić, Radivoje Radosavljević, Miloš Staletović

Uticaj bruksizma na maksimalnu zagrižajnu silu

Uvod/Cilj. Bruksizam je parafunkcionalna aktivnost mastikatornog
sistema, koja se karakteriše stezanjem ili struganjem
zubima. Cilj ove studije bio je da se utvrdi da li prisustvo bruksizma
ima uticaja na maksimalnu zagrižajnu silu, sa posebnim
osvrtom na potencijalni uticaj pola na vrednosti zagrižajne sile.
Metode. Ova studija je obuhvatila dve grupe ispitanika: ispitanike
sa bruksizmom i bez bruksizma. Prisustvo bruksizma kod
ispitanika je registrovano upotrebom specifičnog kliničkog upitnika
za bruksizam i kliničkim pregledom. Ispitanici obe grupe bili
su podvrgnuti postupku merenja maksimalnog zagrižajnog pritiska
i okluzalne kontaktne površine upotrebom jednoslojnih filmova
osetjivih na pritisak (Fuji Prescale MS i HS Film). Maksimalna
zagrižajna sila dobijena je množenjem vrednosti maksimalnog
zagrižajnog pritiska i okluzalne kontaktne površine.
Rezultati. Prosečne vrednosti maksimalne zagrižajne sile bile su
značajno veće kod ispitanika sa bruksizmom nego kod ispitanika
bez bruksizma (p < 0,001). Okluzalna kontaktna površina bila je
značajno veća kod ispitanika koji pate od bruksizma (p < 0,001),
dok vrednosti maksimalnog zagrižajnog pritiska nisu pokazale
značajnu razliku između ispitivanih grupa (p < 0,01). Maksimalna
zagrižajna sila bila je veća kod muških ispitanika nego kod ženskih
ispitanika, u svim segmentima istraživanja. Zaključak. Prisustvo
bruksizma uticalo je na povećanje maksimalne zagrižajne
sile u ovoj studiji. Pol je bio značajna determinata zagrižajne sile.
Registracija maksimalne zagrižajne sile može se koristiti za dijagnozu
i analizu patofizioloških događaja tokom bruksizma.