Nenad Stepić, Jovana Končar, Milica Rajović, Sanja Novaković, Marijan Novaković

Uvećanje dojki silikonskim implantima bez drenaže – retrospektivna analiza 726 pacijentkinja

Uvod/Cilj. Uvećanje dojki jedna je od najčešće izvođenih
operacija u estetskoj hirurgiji. Rane komplikacije kao što su
infekcija, serom, hematom i kontraktura kapsule, kao i neke
kasne komplikacije mogu biti posledice drenaže rane. Cilj
ove studije bio je da ispita učestalost komplikacija nakon
operacije uvećanja dojki izvedene bez drenaže rane. Metode.
Učinjena je retrospektivna analiza svih bolesnica
podvrgnutih uvećanju dojki u periodu 2003–2013. Iz medicinske
dokumentacije bolesnica dobijeni su podaci o demografskim
karakteristikama, hirurškoj tehnici i broju komplikacija.
Drenaža rane nije rađena u ovoj grupi bolesnica koje
su praćene na otpustu, nakon 7 dana, tri meseca i godinu
dana posle operacije. Praćena je učestalost seroma rane,
hematoma, infekcije i kapsularne kontrakture. Rezultati.
Među 726 bolesnica prosečne starosti 28,5 (22–48) godina,
uvećanje dojki je učinjeno silikonskim implantima kroz
inframamarni pristup koristeći submuskularnu i
subglandularnu tehniku. Srednja vrednost implanta iznosila
je 339 (200–520) cc. Subglandularna tehnika je primenjena
kod 545 (75%), dok je kod 181 (25%) bolesnice implant
ugrađen u submuskularni sloj: kompletno ispod mišića kod
95/726 (13%) odnosno „dual plane“ tehnikom kod 86/726
(12%) bolesnica. U ranom postoeperativnom periodu nije
bilo infekcije, zabeleženo je pet (0,7%) seroma i 8 (1,1%)
hematoma, od kojih je 5 zahtevalo hiruršku reviziju. Nije
bilo statistički značajne razlike u učestalosti komplikacija
između navedenih tehnika. Tokom perioda praćenja
zabeležene su tri (0,4%) kapsularne kontrakture. Zaključak.
Učestalost komplikacija u ovoj grupi bolesnica nakon
operacija uvećanja dojki bez korišćenja drenaže je mala.
Buduće randomizirane studije su potrebne da potvrde uticaj
drenaže rane na učestalost ranih i kasnih komplikacija