Biljana Jaredić, Darko Hinić, Dragana Stanojević, Snežana Zečević, Dragana Ignjatović-Ristić

Temperament, socijalna podrška i faktori stresa na poslu u predviđanju zadovoljstva životom i poslom kod lekara i psihologa

Uvod/Cilj. Afektivni temperament, društvena podrška i
faktori stresa na poslu spadaju u grupu pokazatelja kojima se
može predvideti zadovoljstvo životom i poslom. Osnovni
cilj ovog istraživanja bio je da se ispita mogućnost predviđanja
zadovoljstva životom i poslom lekara i psihologa, na
osnovu afektivnog temperamenta, socijalne podrške i
faktora stresa na poslu. Metode. Uzorak se sastojao od 203
ispitanika od kojih 28% muškaraca i 72% žena, lekara (61%)
i psihologa (39%), 25–65 (39,08 ± 9,29) godina starosti, iz
dva univerzitetska grada u Srbiji. Set upitnika uključivao je
srpsku verziju Temperament Evaluation of Memphis, Pisa, Paris
and San Diego – autoquestionnaire version (TEMPS-A) skale,
Subjective Life Satisfaction (SLS) skalu zadovoljstva životom,
Job Satisfaction Surgery (JSS) upitnik zadovoljstva poslom,
kraću verziju Interpersonal Social Support (ISL) skale socijalne
podrške, i Source of stress at work Scale (IRSa), za procenu
učestalosti stresora na radu. Rezultati. Prema postojećim
normama naši ispitanici su zadovoljni svojim životima, ali
značajno manje zadovoljni poslom, naročito platom i beneficijama,
dok su najzadovoljniji prirodom posla i odnosima
sa kolegama i nadređenima. Rezultati su pokazali da
depresivne, hipertimne i donekle ciklotimne crte afektivnog
temperamenta mogu značajno predviđati 21% varijanse
zadovoljstva životom. Situacioni faktori, kao što su stresor
na poslu i socijalna podrška, važni su za predviđanje
zadovoljstva poslom (58% varijanse), bez značajanog
doprinosa crta afektivnog temperamenta. Analizom nisu
dobijene značajne razlike u nivou zadovoljstva životom i
poslom u odnosu na pol, zanimanje i starost ispitanika.
Zaključak. Crte afektivnog temperamenta mogu se smatrati
prediktorima zadovoljstva životom, ali se moraju uzeti u
obzir i aspekti šireg socijalnog okruženja i izvora stresa na
radu, kako bi ovo predviđanje bilo potpunije. Buduća istraživanja
trebalo bi da uzmu u obzir i druge pokazatelje
zadovoljstva životom, kao što su zadovoljstvo porodicom i
zdravljem, stresore van konteksta na radu i negativne
aspekte brige o ljudima, na primer hiperaktivaciju.