Janko Samardžić, Milica Borovčanin, Slavica Djukić Dejanović, Jasna Jančić, Miloš Djurić, Dragan I. Obradović

In vivo metodologija u bihejvioralnoj farmakologiji – gde smo sada?

Uvod/Cilj. Prelomi proksimalnog humerusa ili dijafize
humerusa su vrlo česti prelomi, međutim, ipsilateralni prelom
proksimalnog humerusa i dijafize je vrlo redak. Ova
kombinacija preloma je izazov za ortopedske hirurge zbog
složenih opcija lečenja. Cilj ove studije bio je da se prikaže
serija ipsilateralnih preloma proksimalnog humerusa i dijafize,
razmotre komplikacije i ishod dve različite metode hirurškog
lečenja. Metode. Šest bolesnika (četiri žene i dva
muškarca) prosečne starosti 42,8 godina (raspon 36–49 godina);
analizirani su retrospektivno. Dva bolesnika lečena su
duplim pločama, a četiri anterogradnim plasiranjem intramedularnog
klina. Prema Nerovoj klasifikaciji, svi prelomi
proksimalnog okrajka humerusa bili su dvodelni. Svi
pelomi dijafize bili su locirani u srednjoj trećini, pet preloma
bila su tipa A3, a jedan tipa B3, prema AO klasifikaciji.
Jedan bolesnik imao je leziju radijalnog nerva. Rezultati.
Svi prelomi proksimalnog okrajka (vrata) humerusa, sem
jednog, zarasli su bez komplikacija za prosečno vreme od
8,7 nedelja. Četri preloma dijafize humerusa zaraslo je u dobroj
poziciji, dok kod dva preloma nije došlo do zarastanja
(bez radioloških zarastanja). Prosečni University of California,
Los Angeles (UCLA) skor bio je 23,1. Naprotiv, prosečan
American Shoulder and Elbow Surgeon's (ASES) skor iznosio je
73,3. Bolesnici lečeni anterogradnim intramedularnim uklinjavanjem
imali su prosečni ASES skor 70,5, dok je skor kod
bolesnika lečenih duplom pločom iznosio 79. Zaključak.
Ipsislateralni prelomi proksimalnog humerusa i dijafize vrlo
su retki. Primenom anterogradne intramedularne fiksacije ili
osteosinteze duplom pločom postiže se zarastanje preloma,
međutim, rizik od komplikacija niži je kod ipsilateralnih preloma
rešenih osteosintezom duplom pločom.