Rajko Milošević, Danijela Leković, Nebojša Antonijević, Andrija Bogdanović

Eozinofilija kao prvi znak Hodžkinove bolesti

Uvod. Dobro je poznato da se eozinofilija može javiti u okviru malignih
bolesti. Učestalost je procenjena na oko 15% svih obolelih od
Hodžkinovog limfoma. Prognostički značaj ovog fenomena nije u
potpunosti razjašnjen. Smatrali smo korisnim da prikažemo
bolesnicu sa eozinofilijom koja se javila nekoliko meseci pre pojave
Hodžkinovog limfoma. Prikaz bolesnice. Prikazana je bolesnica,
stara 51 godinu, iz Srbije, koja je 6 meseci pre pojave Hodžkinovog
limfoma imala eozonofiliju (1 530–2 040 eozinofila u μL krvi). Biopsijom
i histopatološkim pregledom tumorske promene na desnoj
butini postavljena je inicijalna dijagnoza eozinofilnog granuloma.
Kako je eozinofiija rasla, došlo je do pojave uvećanih limfnih čvorova,
promera 120 × 65 mm u parailijačnom prostoru, desno. Sva
infektološka i alergološka ispitivanja nisu ukazala na uzrok eozinofilije.
Posle 17 meseci učinjena je revizija histopatološkog nalaza biopsije
tumora uz dodatna imunohistohemijska ispitivanja. Dijagnoza
je promenjena od eozinofilnog granuloma u Hodžkinov limfom,
tipa mešovite celularnosti. Posle sprovedene Ann Arbor “stejdžing”
procedure zaključeno je da se radi o II B kliničkom stadijumu
Hodžkinovog limfoma. Lečenje je sprovedeno hemioterapijom
po protokolu adriamicin, bleomicin, vinblastin, dekarbazin
(ABVD) sa 6 ciklusa. Uspostavljena je kompletna remisija bolesti
već posle 4 ciklusa. Broj eozinofila se sveo na 640/μL krvi. Zaključak.
U retkim slučajevima, eozinofilija bez otkrivenog uzroka, može
prethoditi Hodžkinovom limfomu. Kod takvih bolesnika trebalo bi
pažljivo ispitati moguće prisustvo uvećanih žlezda bilo gde u organizmu.
Pravovremena i tačna histopatološka dijagnostika se pokazala
kao pravi put u rešavanju ovakvih stanja.