Ksenija Bubnjević, Dušan Ugarković

Fizičko vežbanje aerobnog tipa tokom trećeg trimestra kod trudnice sa Hašimoto sindromom

Uvod. Fizičko vežbanje i rad štitaste žljezde utiču na tok i ishod trudnoće, kao što i trudnoća utiče na vežbanje i lučenje tiroidnih hormona. Trudnicama bez medicinskih ili akušerskih komplikacija preporučuje se fizičko vežbanje. Pravilnim vežbanjem i odgovarajućom hormonskom terapijom smanjuje se mogućnost negativnog toka i ishoda trudnoće. Prikaz bolesnika. Prikazana je 33-godišnja maratonka sa dijagnostikovanim Hašimoto tireoiditisom koja je nastavila sa trčanjem do porođaja. Od parametara praćeni su: telesna masa, obim i intenzitet trčanja, a u trećem trimestru: krvni pritisak, puls, nivoi glukoze, prolaktina, kortizola i tiroidnih hormona [tiroksina (T4) i tiroidnog stimulišućeg hormona (TSH)] u krvi. Na redovnim endokrinološkim i ginekološkim pregledima praćen je rast i razvoj fetusa, kao i zdravstveno stanje trudnice. Tokom trudnoće došlo je do očekivanog povećanja telesne mase koji je uticalo na smanjenje obima i intenziteta trčanja. Nivoi TSH, kortizola i prolaktina u krvi bili su povećani. Utvrđena je statistički značajna korelacija između TSH i intenziteta trčanja (r = 0,864; p = 0,027). Kardiotahografijom (KTG) zabeležena je srednja vrednost pulsa (118 udara u minuti) koja se kretala u granicama donje referentne vrednosti. U predviđenom terminu indukovan je porođaj. Tok i ishod trudnoće protekli su bez komplikacija. Zaključak. Fizičko vežbanje aerobnog tipa, umerenog do lakog intenziteta, nije imalo negativnog uticaja na tok i ishod trudnoće kod trudnice sa Hašimoto tireoiditisom.