Lidija Popovska, Cena Dimova, Biljana Evrosimoska, Vera Stojanovska, Ilijana Muratovska, Bojana Cetenović, Dejan Marković

Povezanost stvaranja IL-1β i karakteristika humanih periapikalnih lezija

Uvod/Cilj. Periapikalni periodontitis najčešće je prouzrokovan bakterijskom
infekcijom unetom putem kanala zubnog korena i periapikalnom
destrukcijom kosti koje predstavlja glavno obeležje ovih lezija.
Cilj ovog istraživanja bio je da se odredi količina interleukina-1β u
uzorcima periapikalnih lezija i da se analizira njihova povezanost sa:
veličinom lezija, postojanjem prethodnih endodontskih tretmana i
patohistološkim nalazima. Metode. Ispitivani su uzorci periapikalnih
lezija sakupljeni tokom periapikalnih operativnih intervencija. Od
svih 80 bolesnika uključenih u studiju, 24 su pripadali bolesnicima
koji nisu podvrgnuti endodontskom tretmanu pre apikotomije
(otvorene lezije), 37 su tretirani kao endodontski neuspeh (zatvorene
lezije), a kod 15 bolesnika endodontski retreatman je sproveden
nekoliko meseci pre oralno-hirurške intervencije; četiri uzorka su
isključena iz studije. Svaki uzorak koji se sastojao od periapikalne
lezije i vrha korena zuba podeljen je na dva jednaka dela. Prva
polovina svakog uzorka korišćena je za kvantifikaciju interleukina-1β
u tkivnom homogenatu metodom enzyme-linked immunosorbent assay
(ELISA). Druga polovina uzorka korišćena je za histopatološku
analizu. Rezultati. U svakom tkivnom homogenatu izmerena je
količina interleukina-1β, čije vrednosti su se kretale od 0,6 do 74
pg/mg. Naši rezultati nisu potvrdili značajnu razliku između
simptomatomatičnih i asimptomatičnih slučajeva; dokazano je
prisustvo umerene korelacije između veličine lezija i vrednosti
interleukina-1β. Najviše vrednosti interleukina-1β potvrđene su u
fazama akutnog pogoršanja hroničnih lezija i kod granuloma u ranim
razvojnim fazama. Kod starih granuloma, ožiljačnih tkiva, zuba sa
nedavno završenim endodontskim retretmanom i neinflamiranih
cista, vrednosti interleukina-1β bile su značajno niže. Zaključak. Rezultati
istraživanja pokazuju da su razlike u količini interleukina-1β u
korelaciji sa progresijom lezija i fazama njihovog razvoja.