Povezanost neuropsiholoških indikatora razvoja dece i govora: empirijsko istraživanje kao osnova pripreme nacionalnog preventivnog programa dečije zaštite

Uvod/Cilj. Psihofiziološki poremećaji i patologija govora su jedan od prioritetnih problema javnog zdravlja u Republici Srbiji. Rast i razvoj deteta odvijaju se određenim tokom i redosledom, zavisno od individualnih fizioloških kapaciteta, kvaliteta nervno-mišićnih struktura i podsticaja, na koje sredina može značajno da utiče. Razvoj govora od rođenja do odraslog doba rezultat je interakcije neurokognitivnih faktora pomoću kojih se postepeno stiču sposobnosti fonološke prezentacije i motorne kontrole. Cilj istraživanja bio je da se ispita povezanost manipulativne manuelne spretnosti, oralne praksije i lateralizovanosti sa razvojem i govorom kod dece i njihov potencijal za izradu preventivnih programa. Metode. Uzorkom je obuhvaćeno 60 dece iz Beograda, oba pola, uzrasta od 5,5 do 7 godina. Njih 30 činilo je eksperimentalnu grupu – deca sa odstupanjima u razvoju govora (artikulacioni poremećaji) i 30 kontrolnu grupu – deca urednog razvoja, iz opšte populacije. Od „instrumenata“ ispitivanja koriščeni su: test manipulativne manuelne spretnost (Lafayette), test oralne praksije i deo testa za procenu lateralizovanosti (auditivna, vizuelna i upotrebna). Rezultati. Nivo razvijenosti hvata je bio statistički značajno različit kod eksperimentalne i kontrolne grupe (χ² = 21,40, df = 3, p < 0,01). Prisustvo nevoljnih kretnji bilo je statistički značajno različito kod ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe (χ² = 10,58, df = 1, p < 0,01). Oralna praksija je bila statistički značajno različita kod eksperimentalne i kontrolne grupe (t = 2,01, p < 0,05). Vizuelna lateralizovanost je bila statistički značajno različita (χ² = 7,56, p < 0,05) među posmatranim grupama. Kada se uzmu u obzir svi prediktori, u višestrukom regresionom modelu statistički značajan doprinos u objašnjenju postojanja patologije govora (poremećaji artikulacije) dali su vizuelna lateralizovanost [odd ratio (OR) = 0,38; 95% confidence interval (CI) = 0,179–0,832; p = 0,015) i nivo razvijenosti hvata (OR = 0,23; 95% CI = 0,082–0,699; p = 0,009). Zaključak. Nivo razvijenosti hvata i vizuelna lateralizovanost je lošija kod dece sa oštećenjem govora (artikulacije) i odstupanjima u razvoju. Ove indikatore razvoja deteta trebalo bi iskoristiti u kreiranju nacionalnih programa procene i prevencije razvoja u sistemu zdravstvene zaštite dece.