Pristanak informisanog pacijenta u kardiohirurgiji – aktuelna institucionalna praksa i zakonodavstvo

Uvod/Ciljevi. Sve duže liste čekanja za kardiohirurgiju u Republici Srbiji postale su problem i ozbiljno otežavaju komunikaciju između lekara i bolesnika. Cilj rada bio je da se u svetlu aktuelnog nacionalnog zakonodavstva utvrdi trenutno stanje institucionalne prakse pristanka informisanog pacijenta pre elektivnih kardiohirurških operacija. Metode. Istraživanje je sprovedeno na 200 uzastopnih bolesnika, koji su potpisali zvanični obrazac o pristanku inforimsanog pacijenta u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, od septembra do decembra 2019. godine. Za tu potrebu, kreiran je ciljani upitnik za utvrđivanje kvaliteta i kvantiteta informacija o opštim i najvažnijim aspektima kardiohirurške nege. Rezultati. Srednja starost ispitanika bila je 66,2 godine, sa predominacijom bolesnika muškog pola (68,0%), homogenom etničkom pripadnošću i niskim ili srednjim (84,0%) nivoom obrazovanja. Značajan procenat bolesnika nije bio informisan o vrsti hirurgije (16,0%), vantelesnom krvotoku (46,0%), anesteziji (56,0%) i transfuziji (51,5%). Od onih bolesnika koji su bili delimično informisani, 7,0–20,0% je navedene informacije ocenilo dovoljnim. Najniža informisanost zabeležena je u pogledu informisanosti o rizicima od bolesti i hirurškog lečenja, gde 88,0% bolesnika nije imalo nikakve informacije, dok je skoro 90,0% delimično informisanih ocenilo te informacije kao nedovoljne. Čak 81,5% bolesnika potpisalo je saglasnost za operaciju bez ikakve prethodne konsultacije sa svojim hirurgom. Za 56,0% bolesnika informacije u aktuelnom obrascu pristanka informisanog pacijenta okarakterisane su kao jasne i dovoljne. Dok je 85,5% bolesnika tvrdilo da je to važno, ostali bolesnici (14,5%) nisu uopšte bili zainteresovani za dobijanje najvažnih informacija o njihovoj bolesti i operaciji. Zaključak. Rezultati ispitivanja ukazuju na neprihvatljivo nizak nivo informisanosti naših bolesnika o kardiohirurškom zahvatu, vantelesnoj cirkulaciji, anesteziji, transfuziji i procenjenim rizicima. Većina ispitanih bolesnika (85,5%) shvatila je važnost obaveštenosti i očekuje pravovremene i adekvatne informacije. Izuzetno visok procenat bolesnika (81,5%) bili su oni koji nisu imali priliku da razgovaraju o proceduri sa odgovornim hirurgom. Nezainteresovanost hirurga i nedovoljno poznavanje profesionalnog, etičkog i pravnog značaja pristanka informisanog pacijenta najvažniji su razlozi za trenutno stanje institucionalne prakse u vezi sa ovim pitanjem u kardiohirurgiji.