Јадранка Урошевић*, Гордана Одовић†, Драган Рапаић†, Младен Давидовић‡, Сања Трговчевић§, Верица Миловановић||

Квалитет живота старих у урбаној и руралној средини у Србији

Увод/Циљ. Број старих особа у свету и Србији расте, а чињеница је и да се Србија већ налази међу десет земаља света са најстаријим становништвом. Процес старења на различите начине утиче на квалитет живота. Циљ рада био је да се процени квалитет живота у вези са здрављем старих у урбаној и руралној средини у Србији. Методе. Истраживање је обухватило 100 старих особа од 65 година и више, у урбаној и руралној средини. Коришћени упитници били су социодемографски упитник и српска верзија стандардизованог европског упитника Еуро- QоЛ (ЕQ-5Д-3Л), као базични индекс за процену и опис квалитета живота. Резултати. У структури испитаника према остваривању социјалних контаката (п = 0,012), животу испитаника са члановима породице (п = 0,009) и здравственом стању (п = 0,000), у односу на место становања, утврђена је статистички значајна разлика. Нађена је значајна разлика (п = 0,040), са доминацијом лоших оцена, за усамљеност унутар руралне популације. Код испитаника који живе у руралној средини утврђена је статистички значајна позитивна повезаност између усамљености и година живота, материјалног стања, брачног статуса, живота са члановима домаћинства и остваривања социјалних контаката, док је негативна повезаност уочена између усамљености и образовања. Закључак. На основу података ове студије можемо рећи да су усамљеније старе особе у руралној средини. Резултати овог истраживања показују да се перцепција анксиозности/ депресије код старих у руралној средини повећава порастом година старости и сиромаштва, губитком брачног друга, животом без чланова породице, неостваривањем социјалних контаката и нижим степеном образовања.