Da li bronhijalna astma utiče na zdravlje zuba obolele dece?

Uvod/Cilj. Bronhijalna astma je hronično zapaljensko ob-oljenje disajnih puteva. Uticaj antiastmatskih lekova na oralno zdravlje još uvek je predmet istraživanja u stomatologiji. Cilj rada je bio da se proceni zdravlje zuba dece sa astmom, kao i da se ispita uticaj antiastmatskih lekova na stanje zdravlja zu-ba. Metode. Ispitanici su bili pode-ljeni na dve grupe: deca sa astmom (AG) i deca bez astme (NAG). Na osnovu prisutnih simptoma astme, kao i mogućnosti njene efikasne kontroli-sanosti, grupa AG je podeljena u dve podgrupe. Stomatološki pregled obavljen je pomoću stomatološke sonde i ogledalca pod veštačkim osvetljenjem, u saglasnosti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Za analizu pljuvačke je korišćen GC Saliva-Check Buffer, prema uputstvu proizvođača. Rezultati. Ispitivanje je obuhvatilo 136 dece, uzrasta od 6 do 16 godina (10,5 ± 3,3). Prosečne vrednosti karijesnog, ekstrahovanog, plombiranog (kep/KEP) zuba kod dece u grupi AG (6,0 ± 4,0/3,3 ± 4,4) bile su više u odnosu na iste vrednosti u grupi NAG (4,8 ± 4,4/2,5 ± 3,4), ali nisu ut-vrđene značajne razlike između ispitivanih grupa. Takođe, pH vrednosti pljuvačke bile su slične u obe grupe, ali su nađene značajno niže vrednosti količine i puferskog kapaciteta stimu-lisane pljuvačke u grupi AG (p < 0,001 i p < 0,05 redom). Zaključak. Iako je u ovoj studiji prevalenca karijesa u grupi AG bila slična kao i u grupi NAG, smanjene vrednosti količine i puferskog kapaciteta stimulisane pljuvačke u grupi AG mogu doprineti većoj podložnosti karijesu te grupe u budućnosti.