Снежана Мугоша*, Зоран Букумирић†, Александра Ковачевић‡, Анета Бошковић§, Драгана Протић||, Зоран Тодоровић||

Нежељена дејства лекова код хоспитализованих кардиолошких болесника – карактеристике и фактори ризика

Увод/Циљ. Нежељене реакције на лекове (НРЛ) јављају се много чешће него што се региструју и пријављују. Главни циљ рада био је анализа ризичних фактора, учесталости појављивања и карактеристика НРЛ код хоспитализованих кардиолошких болесника. Методе. Спроведена је проспективна студија, у коју је било укључено 200 хоспитализованих болесника у Центру за кардиологију Клиничког центра Црне Горе. НРЛ су прикупљане коришћењем специјално урађеног упитника, базираног на листи симптома и знакова који би могли указати на евенталне НРЛ. Из историја болести прикупљани су подаци о лабораторијским налазима и другим релевантним параметрима, који су комбиновани са подацима из упитника. Класификација НРЛ је извршена по критеријумима Светске здравствене организације, а узрочно-последична повезаност коришћењем Нарањо скале. Резултати. Укупно 34% болесника испољило је бар једну НРЛ. Најчешће НРЛ су се испољиле као поремећај у централном нервном систему, затим као кардиоваскуларни поремећаји, док су најређе били заступљени поремећаји имуног система. Озбиљне НРЛ су чиниле 16% од свих откривених НРЛ, најчешће проузроковане коришћењем лекова карведилол и амјодарон. Већина болесника (97,3%) опоравила се без последица. Мултиваријантна анализа је указала на постојање независне повезаности између појављивања НРЛ и старости болесника, пола, придружених болести као и полипрагмазије. Закључак. Појава НРЛ представља велики проблем у популацији хоспитализованих кардиолошких болесника. Најзначајнији предиктори за њихов настанак су старост болесника, придружене болести, полипрагмазија и пол болесника. Увођењем превентивних мера, као што су рационализација фармакотерапије и додатне мере обуке здравствених радника, могла би се снизити учесталост појављивања НРЛ код болесника са факторима ризика.