Tehnika retrogradnog pristupa kod rekanalizacije hronično okludiranih koronarnih arterija: prikaz serije slučajeva

Uvod. Hronične totalne okluzije (HTO) koronarnih arterija i dalje predstavljaju neke od najizazovnijih lezija na polju inter-ventne kardiologije. S obzirom na složenost i povećani rizik koji nosi sa sobom retrogradni pristup, HTO se najčešće izvodi nakon neuspelog anterogradnog pristupa. Prikaz bolesnika. Prikazana je serija slučajeva sa opisom retrograd-nog pristupa kao specijalne tehnike lečenja koronarnih arterija putem HTO. Svi slučajevi su imali neke posebne karakteristike koje su danas deo svakodnevog portofolija u svakoj sali za kateterizaciju srca. Sve tri prikazane perkutane koronarne in-tervencije izvršene različitim strategijama retrogradnog pristupa uz podršku rotablatora ili intravaskularnog ultrazvuka okončane su uspešnom rekanalizacijom HTO. Zaključak. U slučaju kada postoje „interventne“ kolaterale, kao i kada je an-terogradni pristup veoma težak, retrogradni pristup može povećati uspešnost procedure. Retrogradni pristup zahteva dugotrajno učenje, kao i veoma iskusne operatore koji su sposobni da samostalno izvode ovakve procedure.